TRUBAČKA PRINCEZA: Danijela Veselinović ruši stereotipe o muškom instrumentu!
Žene koje se odluče za rad u muškoj profesiji često se suočavaju s izazovima i predrasudama koje proizlaze iz tradicionalnih rodnih uloga i stereotipa. Ipak, njihova hrabrost i odlučnost pokazuju da su sposobne da se izbore s bilo kojim zadatkom, bez obzira na unapred uvreženo mišljenje.
Bez izuzetka, tako je i u umetnosti. U svetu muzike, truba često nosi reputaciju muškog instrumenta. Još kao devojčica, Danijela je imala želju da svira trubu. Iako su mnogi u njenom okruženju bili skeptični zbog toga što je truba tradicionalno smatrana muškim instrumentom, Danijela je odlučno sledila svoje snove. Njeni počeci kao 10-godišnje devojčice možda su bili teški, suočavajući se s predrasudama, ali njen uporan rad i talent brzo su počeli da pokazuju rezultate.
U podkastu „Biti žena“, Danijela Veselinović nakon dve decenije, koliko je već u muzici, kaže da je njen susret sa trubom zapravo bio ljubav na prvi pogled. Iako ima samo 30 godina, o njoj su snimljena već četiri dokumentarna filma.
- Kada je mene i braću otac prvi put odveo na Sabor trubača u Guči 2002. godine, niko od nas nije svirao nijedan instrument, a već sledeće godine smo bili na sceni. Kralj trube Boban Marković tada mi je poklonio svoju trubu i nazvao me trubačkom princezom. Za mene je to bilo nešto posebno. Pritom, u tom trenutku ja imam neku staru trubu, koja uopšte nije bila toliko funkcionalna. Tek sam kasnije shvatila koliko je bilo značajno da od Bobana Markovića dobijem njegovu ličnu trubu i taj nadimak. To je za mene bila odskočna daska koja me je podigla u tom trenutku i probudila me u razmišljanjima gde sam, šta sam, šta ja radim. Jer, meni je truba bila igračka koju sam zavolela i s kojom sam mislila da se rastanem nakon ozbiljnijeg koncerta. Međutim, nakon toga kreću nastupi, sećam se, ja kao detence u 4. razredu sam imala preko 100 opravdanih izostanaka u školi.
Njena virtuoznost na instrumentu nije samo pokazala njenu veštinu, već je i izazvala poštovanje i divljenje njenih kolega muzičara. Pre toga, međutim, u svojoj karijeri, Danijela se suočavala i sa mnogim predrasudama.
- Da, svakako, bilo je predrasuda. One su danas definitivno razbijene. To pokazujem i svojim primerom, a i činjenicom da sve više devojčice nose koferčiće sa trubom, umesto torbice. Ranije, kada vide devojčicu da svira, pomisle, a, ona samo drži trubu. Mnoge kolege su me gledale kao smetnju u poslu, a ne kao dete kome je potrebna podrška. Bilo je predrasuda, bilo je i komentara, i prijatnih i neprijatnih, ali svi su oni nestali iz mog vidokruga, jer ja sam vežbala, radila na sebi, napredovala sam i to je odgovor na sve to.
Danijela je danas školovani muzičar. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Međutim, u startu nije bilo baš tako.
- Bili smo atrakcija i prerasli smo u profesionalce. U startu niko nije poznavao note, svirali smo na sluh. Ja sam čak četiri godine svirala na sluh, šta čujem, to i odsviram. Međutim, shvativši da je to nešto čime želim da se bavim, poželela sam da idem u muzičku školu. Mi smo 2003. osnovali orkestar, a negde 2012. ja sam krenula u nižu muzičku školu u Kraljevu, gde sam završila i srednju muzičku školu, zatim sam upisala akademiju u Novom Sadu i završila sam takođe. Mislim da je veliki uspeh to što orkestar Danijela postoji 20 godina na čelu sa jednom ženom. Nije uvek bilo lako da se to održi, i nađe zajednički jezik.
Njeni nastupi su postali inspiracija mnogim mladim ženama koje sanjaju o trubi, ali se možda boje izazova koji ih čekaju. Kaže da je kao žena u u muškoj profesiji, shvatila da mladi samo treba da prate svoje snove i želje.
- Već 20 godina ja sam jedina devojka koja predvodi trubački orkestar i koja je nastupala je u Guči. U poslednje 2-3 godine već imamo devojčice koje sviraju i nadam se da će se popeti na tu scenu.
Ona nije samo uspela kao trubačica, već je postala i zagovornica inkluzivnosti u muzičkoj industriji. Zato nas njena priča podseća da talenat i strast nemaju pol.
- Ti nastupi moje braće i mene u početku su stvarno bili atrakcija. Ljudima je bilo interesantno da vide decu kako sviraju, pri tom devojčicu na čelu orkestra, što je tada bilo nesvakidašnje. Danas svojim radom i nekim uticajem u tom svetu muzike, motivišem devojčice da krenu da sviraju, da se bave onim što žele i što vole, bez obzira što to nije tipično u Srbiji.
- Podkast realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer i holandskom fonadacijom Eduardo Frei.
Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do prve epizode podkasta Biti žena koja će biti dostupna od 19.00.
Promo
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova