JEZIVA SUDBINA SRPSKE ATLANTIDE Preko puta Vinče ležalo moderno selo, a danas je samo pusto polje: Kobna greška koštala ih svega - tajna koju retko ko i zna
Na levoj obali Dunava, preko puta čuvenog neolitskog nalazišta u Vinči, prostire se ravnica poznata pod imenom Marijino polje. Danas je to uglavnom poljoprivredno zemljište i pristanište za skelu, ali pre nešto više od veka i po, ovde se nalazilo potpuno funkcionalno, moderno selo koje je bukvalno progutala reka.
Sve je počelo šezdesetih godina 19. veka u okviru velike austrougarske kolonizacije Banata. Na samoj obali Dunava, na plavnom i močvarnom terenu, država je rešila da podigne plansko naselje. Selo je dobilo zvanično ime Marienfeld (Marijino polje). Za razliku od spontano nastalih starih sela, Marijenfeld je građen "pod konac" sa pravilnom geometrijom, širokim pravolinijskim ulicama koje se seku pod pravim uglom i oko 150 tipskih porodičnih kuća. Naselili su ga uglavnom nemački kolonisti, Dunavske Švabe, koji su bili poznati po marljivosti i uspešnom kultivisanju teških banatskih terena.
Naseljavanje na samoj obali močvarnog Dunava pokazalo se kao kobna greška. Starosedeoci sa desne, brdovite obale (iz Vinče i Ritopeka) dobro su znali ćud reke i svoja naselja su uvek podizali visoko na lesnim terasama. Kolonisti u Marijenfeldu nisu imali to istorijsko iskustvo.
Krajem 19. veka (oko 1888. godine), Dunav je nadošao nezapamćenom silinom. Katastrofalna poplava probila je improvizovane nasipe i potpuno potopila Marijenfeld. Voda je danima razarala kuće građene od naboja i blata. Kada se reka konačno povukla, selo je bilo toliko uništeno da je proglašeno potpuno neuslovnim za život. Stanovnici su morali trajno da napuste svoje domove. Većina preživelih kolonista preseljena je nekoliko kilometara dublje u kopno, u šumsku zonu Vojlovice (danas naselje u Pančevu), gde su započeli život ispočetka. Marijenfeld je zvanično izbrisan sa geografskih karata, ostavivši iza sebe samo ime koje je u narodu preimenovano u Marijino polje.
Sličnu sudbinu doživelo je i selo Đurđevo kod Brestovca.
Ako danas prošetate Marijinim poljem, nećete naći zidove kuća niti ostatke ulica. Sve je pokriveno nanosima rečnog mulja i pretvoreno u oranice.
Marijino polje ostaje tihi spomenik borbe čoveka i moćne reke – mesto gde se istorija prepliće sa svakodnevnim preživljavanjem i radom banatskih i šumadijskih paora.
Kurir/Telegraf
