Devetnaesestogodišnji Nebojša Vuković iz Novog Beograda prijavio se za dobrovoljce čim je čuo poziv Aleksandra Vučića da su potrebni volonteri za podizanje brane u Šapcu. Došao je u subotu ujutru kod Beogradske arene. Ipak, mnogo toga što se dogodilo nije očekivao.- U subotu u 8 ujutru smo bili ispred Arene i čekali da krenemo za Šabac. Bilo je oko 15 autobusa. Ušli smo u vozilo, ali posle sat vremena stajanja u autobusu rekli su nam da pređemo u druge autobuse koji idu za Sremsku Mitrovicu jer, rekli su, u Šapcu previše dobrovoljaca i stanje se stabilizuje. Osam punih autobusa je krenulo za Obrenovac, a tek odatle za Sremsku Mitrovicu, a još hiljade ljudi je ostalo da čeka ispred Arene - prepričava Nebojša.
- Kada smo stigli u Mitrovicu zavladala je totalna neorganizacija prvih sat i po vremena, a tek onda smo našli alat potreban za rad. Vladao je popričičan haos. Tek posle sat vremena došao je vojnik koji nam se obratio... Krenuli smo da radimo 3 sata bez prestanka, pravili smo lance dugačke 500 metara i dodavali džakove teške oko 50kg. Pauze smo pravili samo kada nestane peska, 5-10 minuta maksimum dok ne stigne kamion. Bilo je teško, ali nikome nije padalo na pamet da se odmori. Svi su izašli u susret, potrudili su se maksimalno i dali sve od sebe. U kolonama je bilo ljudi od 16 do 60 godina, svi su radili jednako. Džakovi su bili teški, ali niko nije seo da odmori - kaže ovaj mladić, ali priča da su se ubrzo svi dobrovoljci šokirali!
- Bilo je i ljudi koji su došli da bi se napili, proveli, i krali. Kada smo došli do naših ranaca u kojima su bile stvari, uglavnom majice i farmerke jednom dečku su ukrali jaknu, a u našim rančevima bile su isprevrtane stvari. Svi su bili šokirani i ogorčeni. Nismo mogli da verujemo da u ovakvoj situaciju ljudi dolaze da kradu - iskren je Nebojša. - Međutim, bilo nam je bitno da radimo i odmah smo nastavili.
- Nešto kasnije oko 16 sati su nas poslali ispod pešačkog mosta jer je počeo da popusta bedem, gde smo odmah počeli da pravimo nasip širine 3 metra i visine metar i po, a na nekim mestima je dostizao i visinu od 2 metra, da Sava ne bi prelila. Radili smo do 22 sata, gde smo ostali bez snage. Tada su nas taksisti izašli u susret i odveli nas u Osnovnu školu "Zmaj", gde nam je Crveni krst obezbedio prenoćište, hranu i piće. Ljudi su ostajali da rade do 2 ujutru jer je nivo vode dostigao oko 9 metara - kaže Nebojša i dodaje da su ostali zatečeni kada je trebalo da se vrate.
- Ujutru oko 7 sati smo saznali da nemamo organizovan prevoz za Beograd. Doručkovali smo i poslali su nas u sportski centar da istovaramo stvari. Završili smo sa tim i otišli na kej da nosimo džakove. Pošto se Sava smirila rekli su da nema potrebe za tim i rekli nam da idemo kući. Nismo imali organizovan prevoz i nadali smo se da će nas povesti neki autobus koji ide za Beograd. Otišli smo u 12 sati na glavnu autobusku stanicu u Mitrovici, rekli su nam da u 12.15 dolazi autobus iz Šapca "Duga". Pitali smo ih da uđemo, ali nije ih zanimalo sto smo volonteri iz Beograda, niti ih interesovalo što smo drugi dan ovde i rekli nam da moramo da platimo kartu do Beograda. Nismo hteli u inat da se vratimo tim autobusom i otišli smo na voz gde su nam se kondukteri zahvaljivali jer smo došli da branimo grad - zaključuje Nebojša i dodaje da se, ipak, nijednog trenutka nije pokajao i ponosan sam što je pomogao svom narodu.
