Ovogodišnja proslava državnog praznika održala se u senci nedavnih terorističkih napada u Parizu, ali i Bejruta.
Diplomatski odnosi Srbije i Libana uspostavljeni su 1946. godine, po završetku Drugog svetskog rata. Politički odnosi dve zemlje su stabilni, bez otvorenih pitanja, iako prostor za njihovo unapređenje naravno postoji. U tom smislu, veoma pozitivno je raspoloženje za unapređenje političkih odnosa posle bezrezervne podrške koju je Liban pokazao tokom nedavnog glasanja na konferenciji UNESKO-a, kada je odlučno podržao principijalan stav Srbije oko poštovanja međunarodnog prava i važećih rezolucija Ujedinjenih nacija, i glasao protiv prijema takozvane države Kosovo u UNESKO. Osim toga, Liban, kao oaza multietičnosti i multikulturalnosti, pokazao je da treba dati prednost dijalogu i mirnom rešavanju sporova i pronalaženju trajnog rešenja.
Svečanom prijemu, pored mnogobrojnih gostiju iz sveta politike, kulture, diplomatije, javnih ličnosti, prijemu su prisustvovali i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, ministar trgovine, turizma i usluga, Rasim Ljajić, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, savetnik predsednika Republike Srbije, Oliver Antić, te državni sekretari u Ministarstu odbrane, Zoran Đorđević i Nenad Nerić.
Uz tradicionalne specijalitete libanske kuhinje, snažan utisak ostavile su izvedbe tradicionalnih libanskih igara libanske grupe, koja je specijalno za ovu priliku doputovala iz Bejruta, i pokalaza lepotu libanskog folklora, muzike i bogatstvo različitosti kultura.
Ambasador Libana u Beogradu dr. Tufik Žaber je u svom pozdravnom govoru, obravši se ministru spoljnih poslova Republike Srbije, Ivici Dačiću, istakao da Liban pruža podršku Srbiji i da neće priznati takozvanu državu Kosovo kao nezavisnu državu.
Govor Njegove ekselencije ambasadora Libana dr. Tufika Žabera:
Poštovani gosti, drage kolege, dame i gospodo,
"Dopustite mi da vas najpre zamolim da minutom ćutanja odamo poštu nevinim žrtvama napada u Bejrutu i Parizu. Možda je to čudna slučajnost da Bejrut i Pariz istovremeno dele isti bol i patnju nakon što su delili i nastavljaju da dele zajedničke vrednosti slobode, humanosti i demokratije, a možda je zbog toga Bejrut nazvan Parizom Bliskog istoka. Četvrtak i petak veče prošle nedelje u Bejrutu i Parizu, teroristi su uzeli živote mnogih voljenih: majki, očeva, sinova i ćerki. Svojim gnusnim činom, ti teroristi žele da budemo zaplašeni, da sunarodnike gledamo sa nepoverenjem i da žrtvujemo naše slobode radi naše sigurnosti. Ali, tim teroristima kažemo, vi ste izgubili. Nećemo vam dopustiti da uzmete naš bes ili humanost. Nećete dobiti našu mržnju.
Jer, prema DžUBRAN HALIL DžUBRANU:
Odgovoriti na „mržnju besom znači postati žrtva istog neznanja koje je TERORISTE učinilo onim što su.
„Nežnost i ljubaznost nisu znaci slabostii očaja, već manifestacije snagei odlučnosti. A iz patnje su se rodile najjače duše.“ Sada svi delimo isti cilj borbe protiv terorizma u svim oblicima, a hrabri narod Libana bije istu bitku. Libanski narod je na istom putu svojih feničanskih predaka koji su kroz istoriju savladavali nedaće i ovladali umećem preživljavanja. Takođe je od svojih predaka nasledio sposobnost da bude poput Feniksa – rođen iz sopstvenog pepela snažniji nego ranije. I kao što se sa pravom kaže, da države nisu režimi, slogani ili zakoni i propisi – države su ljudi, stvorene od Naroda i za Narod. To je Liban.
Liban, poput Srbije, ostaje zemlja koja daje primer u pogledu multikulturalne koegzistencije i promoviše pobedu života nad terorom. U tom pogledu, dopustite mi da vam predstavim libansku folklornu plesnu grupu koja je došla iz Bejruta da promoviše pobedu života. Hvala vam dragi prijatelji i kolege".
