Nesvakidašnja pljačka tek nedavno je otkrivena, a lopovi su, da bi došli do mašina i građevinskog materijala, čak srušili hale, a potom uzeli i samu ciglu od koje su bile sazdane hale.
Jelena Josipović Bojović, unuka Aleksandra Simovića, predratnog vlasnika ove fabrike, podnela je zahtev za povraćaj imovine sredinom 2014.
- Čim smo podneli zahtev za povraćaj imovine, počele su da nam stižu anonimne pretnje, na primer „odustani od zahteva, možeš da nastradaš“. Sve mašine su ukradene, a među njima je posebno vredna ona koju je kupio moj pradeda oko 1920. i koja je radila do 2011, kada je fabrika otišla u stečaj. Preduzeće je uvršteno u katalog Muzeja nauke i tehnike u publikaciji „Industrijsko nasleđe Beograda“ kao deo kulturne baštine Srbije, a ta mašina je bila predviđena za stalnu postavku u muzeju - kaže Jelena Josipović Bojović.
Ona navodi da je zbog krađe i uništavanja fabrike podnela krivičnu prijavu policiji, ali da se od tada ništa ne dešava.
- Kada neko odnese tako velike mašine i sruši zgrade pa uzme cigle, to ne može da prođe neprimećeno. To je organizovano i za to je potrebna ozbiljna logistika, veliki kamioni, mašine kojima se ruši, obučeni radnici... Mi smo u prijavi imenovali i nekoliko svedoka koji su sve videli, a sigurno ih ima još - kaže praunuka vlasnika fabrike.
Jelena Josipović Bojović navodi i da je pisala predsedniku opštine Obrenovac Miroslavu Čučkoviću i obavestila ga šta se dešava.
- Htela bih da vas zamolim da se svojim autoritetom založite za zaštitu ovakvih dobara, a radi javnog interesa. Veoma mi je drago da se uramljena fotografija ove mašine u radionici preduzeća, s radnicima i mojim pradedom Aleksandrom Simovićem, nalazi ispred ulaza u vašu kancelariju i ne sumnjam da ćete imati potreban senzibilitet za izloženu situaciju - piše, imeđu ostalog, u pismu.
Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković kaže da će apelovati u policiji i tužilaštvu da se slučaj što pre reši.
- Industrija je bila u stečaju. Znam da je bilo neuspešnog pokušaja kupovine. Za imovinu je bio zadužen stečajni upravnik. Za opštinu je izuzetno značajno da taj prostor od 17 hektara bude uređen. To mogu da urade naslednici Simovića kada im imovina bude vraćena ili neki njihov kupac - kaže on.
Industrija „Mitar Simović i sinovi“ bila je jedna od namodernijih fabrika pre Drugog svetskog rata i bila je zamajac ekonomskog razvoja Obrenovca. Oko 900 radnika je imalo besplatan smeštaj, ogrev i menzu i osmočasovno radno vreme. Posle rata, preimenovana je u Kombinat „Bora Marković“. Bilo je sve manje radnika, ali su mašine radile sve do 2011, kada je proglašen stečaj.
Slaviša Purić pokušao je da privatizuje fabriku, ali je odbijen, a protiv njega je tužilaštvo pokrenulo više postupaka zbog malverzacija s privatizacijama.
( Vuk Z. Cvijić/Blic/Foto: Printscreen Youtube)
Industrijalac koji je skrivao Koču, Đilasa i Leku, a komunisti ga streljali
Aleksandar Simović (1889-1945), bio je simpatizer partizana i za vreme rata je skrivao njihove najznačajnije rukovodioce Aleksandra Rankovića, Koču Popovića, Milovana Đilasa i Avdu Huma, zbog čega ga je Gestapo uhapsio i pustio tek kada su komunisti dogovorili razmenu.
Međutim, komunistička vlast je posle rata streljala Simovića i oduzela mu imovinu.
Dobio je ulicu 2006, a rehabilitovan je 2016. godine.
