Nauštrb kolovoza, kako ističe u Milutin Folić, glavni gradski urbanista, biće iscrtane biciklističke staze i postavljenaodgovarajuća signalizacija. U uličicama koje povezuju velike saobraćajnice, brzina kretanja automobila biće ograničena na 30 kilometara na čas. Jedino tamo gde je neizvodljivo da se prenameni deo kolovoza, ove staze će biti rađene na delu trotoara.
Ali, samo ukoliko se ne ugrožavaju pešaci, dodaje Folić.
Ako ovi planovi zažive, za nešto više od 12 meseci biciklisti će sa uživanjem moći da krstare Savskom, Nemanjinom, Kneza Miloša, Ustaničkom, Cara Dušana, Kalemegdanom, Slanačkim putem... U uličicama koje povezuju ove velike saobraćajnice, brzina kretanja automobila biće ograničena na 30 kilometara na čas, kako bi i tamo biciklisti bili bezbedni.
Ovakvu stazu već je dobio potes dug deset kilometara, od Autokomande do Banjice i od Banjice do Topčidera, a slična veza trenutno se radi između Brankovog mosta i Pop Lukine i Brankove ulice.
Jedan od snova prestoničkih čelnika je da bicikl postane masovno prevozno sredstvo – da se njime ide na posao, fakultet, kod prijatelja, u nabavku... da broj biciklista već početkom 2018. dostigne pet do deset procenata Beograđana. Kako bi san postao java, naredne godine radiće se i na spuštanju ivičnjaka pešačih prelaza, što jebila još jedna od sugestija biciklista, ali i na postavljanju stajališta za bicikliste.
– Sledeće godine ćemo 120 takvih stajališta urediti uz sudove, opštine, pijace... Uz sve objekte gde je puno ljudi. U narednih nekoliko meseci raspisujemo i konkurs za operatera za sistem javnih bicikala. Planiramo 150 stanica za javne bicikle, čije će korišćenje u prvih pola sata biti besplatno. I to bi u potpunosti trebalo da zaživi od 2018 – uverava Folić.
Strategija grada je da prioritet dobiju pešaci i biciklisti, a tek onda javni prevoz i na kraju automobili.
– Na Novom Beogradu imamo mrežu, ali tek kada se spoji sa starim delom grada imaće pun smisao – zaključio je Folić zahvalivši urbanisti Janu Gelu, čije su preporuke i saveti ugrađeni u ovaj plan.
Na veće korišćenje bicikla Beograđane bi možda mogao da privoli gradonačelnik ako bi se poveo primerom Borisa Džonsona, bivšeg gradonačelnika Londona i sadašnjeg ministra inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva. Džonson je biciklom svuda krstario – pa čak i na posao. Na njegovu inicijativu u Londonu su minulih godina počele da se obeležavaju posebne trake za bicikliste nauštrb onih za automobile. Nedavno mu je policija, zbog važnosti mesta na koje je imenovan, ipak preporučila da na posao više ne dolazi dvotočkašem.
Posebne ulice za bicikliste ili zatvaranje saobraćajnica za automobile u određenim danima samo su neki od načina kojima su metropole rešile ovaj problem, a koje je kao dobre primere urbanista Jan Gel naveo u knjizi „Gradovi za ljude”.
Svake nedelje u prestonici Kolumbije 120 kilometara gradskih ulica se zatvori za automobile i one se pretvaraju u oaze za bicikliste. U Melburnu i Sidneju urbanisti rade staze u „kopenhagenskom stilu”, gde je načelo da se bicikli kreću između redova parkiranih automobila i trotoara. Ni Njujork ne zaostaje. U „Velikoj jabuci” od 2007. započeta je gradnja 3.000 kilometara biciklističke mreže koja će obuhvatiti Menhetn, Kvins, Bruklin i Stejten ajland.
U Parizu dugo postoji praksa iznajmljivanja dvotočkaša. Taj sistem obuhvata 20.000 bicikala parkiranih na oko 1.500 stanica.
