Prema rečima koordinatorke programa "Deca ulice" u Svratištu Mine Lukić za deset godina, koliko Svratište postoji, nikada nije bilo više dece u njihovim programima, što govori da je potreba za uslugama tog tipa sve veća.
Svratište je međutim, kako ističe, u nikad goroj finansijskoj situaciji.
"Stalno se na mišiće trudimo da Svratište opstane kao usluga, koja je sada već licencirana i prepoznata Zakonom o socijalnoj zaštiti. Ali uvek nailazimo na finansijske probleme", kazala je Lukić i dodala da se nada rešenju.
Povodom Međunarodnog dana dece koja su uključenja u život ili rad na ulici, Svratište je 12. aprila organizovalo diskusiju sa donatorima kako bi ukazali na taj problem.
Lukić je navela i da u januaru 2018. godine prestaje projektno finansiranje Svratišta, zbog čega im je stalo da se do kraja godine nađe rešenje za njegov opstanak.
Već deceniju, dodaje, bore se da Svratište postane deo sistema grada Beograda, sa kojim saradnja već postoji.
Lukić, svesna budžetskih organičenja, kaže i da grad ne bi morao da finansira Svartište u punom kapacitetu, ali da bi im itekako značilo da grad "stane" iza njih, da budu deo sistema, zbog donatora koji bi se onda i lakše odlučivali da pomognu.
Svratište je za decu koja žive ili rade na ulici, a imaju između pet i 15 godina, ponekad jedino mesto na koje mogu da dođu, pojedu nešto, obave ličnu higijenu, urade domaći zadatak...
"Deca dobijaju u Svratištu te bazične usluge, kao i pomoć oko regulisanja građansko pravnog statusa, lične dokumentacije, a punu pažnju posvećujemo upravo tom delu integracije - odlascima u pozorišta ili nekim zajedničkim aktivnostima sa đacima iz škola", ističe Lukić.
Napominje da ne postoji precizan broj dece koja su uključena u život ili rad na ulici i da je to teško definisati, ali da neka ranija istraživanja govore o brojci od oko 2.000 dece.
"Nezahvalno je govoriti o tome, zato što je potrebno sprovesti ozbiljno istraživanje da bi se došlo do rezultata", kaže sagovornica.
Kad je reč o samom Svratistu za decu ulice u Beogradu, koji ima objekte na dve lokacije u gradu, na Zvezdari i Novom Beogradu, mesečno u njih dođe više od 250 dečaka i devojčica.
Oni, ipak, ne mogu da prenoće ni u jednom objektu, a noćne smene koje su ranije postojale u zgradi u Krfskoj ulici, su ukinute, delom zbog teške finansijske situacije, a delom "zbog nekih drugih okolnosti", objasnila je Lukić.
Stručni tim Svratišta za decu čine socijalna radnica, tim specijalnih pedagoga, medicinska sestra, psiholog, pravnik i tim terenskih radnika.
Lukić ukazuje i da postoji dobro razvijen program terenskog rada, stariji od samih svratišta, koji omogućava da se dođe do dece gde god ona bila.
"Obilazimo raskrsnice ili platoe ispred tržnih centara gde deca rade, odlazimo u naselja u kojima žive, tako da došežemo do korisnika tako što obilazimo mesta gde provode vreme, ali, s druge strane, deca među sobom dele informaciju da postoji svratište i šta tu može da se radi", navela je Lukić.
Određeni broj dece dolaze u Svratište upravo i tako tako što čuju od drugara i drugarica, kazala je Lukić.
