Najnovije vesti

(FOTO) OVA IZLOŽBA NAPRAVIĆE RŠUM: Među lobanjama i kostima u Noći muzeja
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu

(FOTO) OVA IZLOŽBA NAPRAVIĆE RŠUM: Među lobanjama i kostima u Noći muzeja

Beograd

BEOGRAD - "Noćna smena u drevnom urgentnom centru" naziv je izložbe koja će biti predstavljena 20. maja u Laboratoriji za antropologiju Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, u okviru predstojeće 14. "Noći muzeja".

Na postavci intrigatnog naziva, prema rečima arheologa dr Ksenije Đukić, biće predstavljene povrede na skeletnim ostacima iz arheološkog i forenzičnog konteksta - povrede na lobanjama nanete sečivima ili tupim predmetima, kao i na dugim kostima ruku i nogu koji su posledica najčešće pada.

 

Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

"Prikazaćemo i povrede nanate projektilima čiji skeletni ostaci obično datiraju iz perioda oko Drugog svetskog rata i pokazaćemo neke hirurške intervencije za koje pouzdano znamo da su se radile tokom praistorijskih i istorijskih perioda, a koje su ostavile traga na skeletnim ostacima", rekla je Đukić tokom obilaska laboratorije upriličenog u susret "Noći muzeja".

 

Posetioci će imati priliku da vide i medicinski instrumentarijum iz antičkog perioda, pronađen na teritoriji Beograda, koji čuva Muzej grada Beograda, a koji će pratiti priču o tome kako su ljudi operisani u prošlosti.Svi koji posete Laboratoriju za antropologiju u "Noći muzeja" naučiće šta je trepanacija i zbog čega je ona činjena u prošlosti.

 

Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

"Trepanacija podrazumeva proceduru kojom se na lobanji pravi nepravilan ovalni otvor, vrlo specijalizovanim instrumentarijumom kako bi se uklonila kost i sproveo drugi deo operacije tkiva. To je jedna od najstarijih operacija za koju se zna, primenjuje se od praistorije do danas širom sveta, a na teritoriji Srbije je imamo na praistorijskoj nekropoli Mokrin, na Viminacijumu, na Gamzigradu, Krivoj reci", ispričala je Đukić.

 

Ona je rekla da su se ljudi nekad odlučivali za taj bolan zahvat iz dva razloga - da bi rešili problem sa epilepsijom, migrenama ili eventualno neke mentalne bolesti, a postojala je ritualna trepanacija koja podrazumeva otvaranje lobanje da bi se telo oslobodilo zlih duhova. Stomatolog dr Ksenija Zelić ispričala je jednu od mnogih priča koje kriju skeletni ostaci u Laboratoriju za antropologiju.

 

Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Naime, u maju 2011. u porodičnoj kući u blizini Beograda, u dvorištu su nađeni skeletni ostaci nekoliko individua, a na licu mesta se našao stariji gospodin koji je tvrdio da je prisustvovao egzekuciji tih osoba i da je jedna partizanka u oktobru 1944. streljala nekoliko zarobljenih Nemaca. Utvrđeno je da većina lobanja ima više stomatoloških radova na zubima i prvo su pomislili da su u pitanju noviji skeletni ostaci, jer otkud nekom u Drugom svetskom ratu toliko plombi."Hemijska analiza pokazala je da su u pitanju plombe koje se ne koriste unazad 50 godina, a jesu se koristile u Drugom svetskom ratu.

 

Na kraju se ispostavili da su najverovatnije u pitanju nemački vojnici, jer je u to vreme u Nemačkoj radilo već 10.000 stomatologa, a u prvom mesceu rata 6.000 njih je prišlo vojsci. Na osnovu istorijskih i hemijskih analiza sa malo većom verovatnoćom smo potvrdili priču svedoka", rekla je Zelić.

 

Na izložbi će biti predstavljene i povrede koštano-zglobnog sistema, a dr Petar Milovanović kaže da na osnovu toga koja je kost polomljena, na kom mestu i kako taj prelom izgleda, može se zaključiti na koji način je povreda nastala i kako je ta osoba živela i kojim se aktivnostima bavila.

 

Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kako "Noć muzeja" svake godine otkriva zanimljive i do sada neispričane priče, tako će publika ovoga puta čuti da Muzej anatomije čoveka Instituta za anatomiju, među 19 originalnih mulaža (anatomski modeli u gipsu) iz 1920. godine, čuva jedan koji pokazuje disekciju glave i vrata, a osoba koja je poslužila kao model je Mata Hari.Prof. dr Milan Milisavljević kaže da je, prema francuskim izvorima, čuvena igračica i špijun, stvarno bila disekovana i bila je deo kolekcije Instituta za anatomiju u Parizu, a kasnije je taj preparat nestao.

 

Drugu značajnu kolekciju pomenutog muzeja čini 36 crteža na papiru koje je sakupio profesor Niko Miljanić, osnivač Instituta za anatomiju i profesor koji je svojim predavanjem otvorio novi Medicinski fakultet 9. decembra 1920. godine.Prof. Smiljanić je, prema rečima Milisavljevića, kupio po odobrenju Vlade Kraljevine SHS 36 crteža na papiru veličine 2,5 puta 1,5 matara, za 220.000 franaka (danas oko 900.000 evra) za nastavu anatomije. Danas ti crteži su u lošem stanju i institut pokušava da nabavi 2.000 evra za za restauraciju.

 

Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Laboratorija za antropologiju, osnovana pre više od 20 godina, najviše se bavi poslednjih godina ispitivanjem strukture koštanog tkiva, pitanjem zbog čega se kosti starijih osoba lakše lome od kostiju mladih.Svoj rad, kako kaže, prof. dr Marija Đurić, počeli su ispitujući skeletne ostatke sa arheoloških nalazišta, a poslednjih 15-tak godina, sticajem okolnosti, bave se forenzičnom atropologijom i učestvovali su u ispitivanju skeletnih ostataka žrtava iz gotovo svih masovnih grobnica na teritoriji Srbije, počevši od Drugog svetskog rata pa do poslednjih ratova.

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO

 

Remek-dela, pa još u JEDNOM POTEZU!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...