Da li ste primetili da većina ulica u Beogradu nosi nazive po muškarcima?
Ako vi niste, poverenica za zaštitu rodne ravnopravnosti Brankica Janković jeste.
Nakon što je analiza pokazala da ulica nazvanih po muškarcima ima deset puta više, ona je Skupštini Beograda uputila inicijativu da se predlože nazivi ulica po znamenitim ženama iz Srbije.
Građani i pravna lica mogu da predlože nazive ulica, a o konačnom izboru odlučuje Komisija za davanje naziva ulica koju bi trebalo da oforme lokalne samouprave.
"Primećujemo da građani i dalje mahom šalju predloge sa muškim imenima", kaže Mirjana Ćirić iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Samo 4,48 odsto ulica u glavnom gradu Srbije nosi naziv po ženama. Često su to imena žena koje su bile majke ili supruge znamenitih muškaraca - poput ulica Majke Jevrosime, majke Marka Kraljevića, i Baba Višnjine, majke kneza Miloša Obrenovića.
Ukoliko inicijativa poverenice bude usvojena, ulice će nositi nazive po ženama poput Danice Tomić, prve žene pilota Srbiji, Marije Milutinović, prve žene koja se u Srbiji bavila advokaturom i koja je zastupala samo siromašne i Draginje Gavrilović, prve žene romanopisca u našoj književnosti.
Poverenica je predložila da ulice dobiju čuvena književnica i novinarka Milica Jakovljević poznata pod pseudonimom Mir-Jam, Kosara Cvetković, jedna od prvih prevoditeljki i fotografkinja i Jelka Bojkić Makavejev, prva žena u Kraljevini Jugoslaviji koja je diplomirala na veterinarskom fakultetu. Zahvaljujući njoj, proizvedeni su mnogi serumi i vakcine.
"Nedavno sam pročitala priču o prvoj ženi koja je studirala i doktorirala u Minhenu, u Nemačkoj, u vreme kada su žene tek počeli da primaju na univerzitete. Zove se Pravda M. Marković (1876-1975) i ona je doktorirala 1910. godine".
"Verujem da je takvih žena još i da će biti i drugih predloga", kaže Janković.
Poverenica kaže da je društvo u Srbiji do sada pokazalo da ne vrednuje na pravi način ono što su žene radile i kakav su doprinos dale. Dodaje da ne treba zaboraviti i društveni kontekst i vreme u kojem su te žene živele i radile. One su studirale i bile uspešne u nekom, takozvanom „muškom poslu" u 19. veku, kada je bilo neuporedivo teže nego danas.
"One su važne, jer su utrle put današnjim ženama i postavile temelje ravnopravnosti i to što mali broj ulica nosi ime po znamenitim ženama samo je odraz odnosa prema ženama u našem društvu", kaže Janković.
Iako se dosta toga promenilo, to još nije dovoljno, dodaje ona.
"Inicijativa je način da njihov trag za sadašnjost i budućnost bude otrgnut od zaborava i da im se kao društvo odužimo na doprinosu koje su brojne uspešne žene, ostavile kao deo našeg današnjeg identiteta".
"Nadam se da grad Beograd deli iste vrednosti i spremnost da zajedno gradimo društvo u kojem se na isti način cene i žene i muškarci", kaže poverenica.
Ona kaže da odgovor iz Skupštine grada još uvek nije stigao, ali i da nije realno očekivati da se komisija tako brzo sastane, s obzirom da je inicijativa upućena pre desetak dana.
"Ukoliko je komisija prihvati, Beograd bi bio primer dobre prakse u primeni rodne perspektive u svim oblastima društvenog života", kaže Jankovićeva.
Uprkos pokušajima, još nema odgovora o planovima Grada po pitanju inicijative koju je uputila poverenica Komisiji za spomenike, nazive trgova i ulica na čijem je čelu Andrea Radulović.
Inicijativu da ulica, plato ili trg ponesu nečije ime može da podnese svako, od pojedinaca, do udruženja, grupa građana ili opština. Predlog mora da sadrži kraću biografiju, ukoliko se podnosi zahtev da ulica naziv dobije po nekoj osobi, obrazloženje predloga, kao i odakle i dokle bi se ulica pod tim imenom prostirala.
Komisija potom razmatra predlog i, ako je saglasna, prosleđuje ga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ako je i mišljenje ministarstva pozitivno, predlog dolazi u skupštinu grada, a konačnu odluku donose odbornici.
Građani i dalje mahom predlažu imena muškaraca za nazive ulice, a kada predlažu žene - to su mahom ili one najpoznatije ili su bolničarke iz Prvog i Drugog svetskog rata, kažu iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Jelena Višnjić, osnivačica feminističkog kulturnog centra BEFEM i predavačica u Centru za ženske studije, kaže da ovakva praksa nije vezana samo za arhitekturu.
„Duboko je ukorenjena u svim segmentima društva", kaže Višnjić.
Dodaje i da nije sigurna da bi kontinuirana edukacija o ženskim borbama uspela da pomogne da se ženska istorija ne briše i da patrijarhat ne vlada u svim sferama društva.
(Kurir.rs/BBC na srpskom)
