Najnovije vesti

NJUJORK TAJMS HVALI GLAVNI GRAD SRBIJE NA SVA USTA: Kako provesti 36 sati u Beogradu, evo šta preporučuju Amerikancima
Foto: Beoinfo

sad smo u modi i preko bare

NJUJORK TAJMS HVALI GLAVNI GRAD SRBIJE NA SVA USTA: Kako provesti 36 sati u Beogradu, evo šta preporučuju Amerikancima

Beograd

Bogata srpska kuhinja i raznovrsni klubovi i kafići samo su polazna tačka za boravak u ovom gradu na Balkanu gde istorija čeka iza svakog ćoška, piše u tekstu američkog "Njujork tajmsa" o Beogradu.

Dok turisti preplavljuju evropske gradove kao što su Barselona, Venecija i Dubrovnik, srpska prestonica se tiho preoblikuje u veoma zabavnu i predusretljivu metropolu na Balkanu, navodi se u opširnom tekstu lista pod nazivom "36 sati u Beogradu" u odeljku putovanja.

foto: Filip Plavčić

Narodni muzej i Muzej savremene umetnostu su nedavno ponovo otvoreni posle dugotrajnih obnova. Sada žitelji nekadašnje jugoslovenske prestonice čekaju da svet pronađe najkraći put do ovog pristupačnog i prijateljskog grada koji ima toliko puno da ponudi, piše američki list.

Autor teksta boravak u Beogradu počinje u petak posle podne, završava u nedelju, a za svaki dan navodi nekoliko predloga mesta koje treba posetiti.

To su između ostalog, Narodni muzej, Muzej Jugoslavije, Kalemegdan, kao i nekoliko restorana sa ukusnom hranom po njegovom izboru, koktel-barovi, kafići, klubovi...

Autor ističe Narodni muzej, koji je, kako navodi, smešten u doteranoj neoklasičnoj zgradi i na tri sprata i izlaže veličanstvena dela, uključujući predmete iz rimskog perioda iz cele Srbije, slike majstora kao što su Tintoreto, Mone i Renoar i radove jugoslovenskih slikara i vajara iz 20. veka, među kojima su Marko Murat, Nadežda Petrović i Ivan Meštrović.

Muzej Jugoslavije takođe se našao među beogradskim ustanovama kulture koje treba posetiti.

U tekstu se kaže da je Jugoslavija bila fascinantna mešavina južnoslovenskih naroda, a da ovaj muzej vodi posetioce od Kraljevine Jugoslavije formirane posle Prvog svetskog rata, kroz period socijalističke Jugoslavije iz vremena posle Drugog svetskog rata, i perioda Josipa Broza Tita.

U sklopu muzeja nalazi se i Titov grob, ukusno izrađen od mermera ispod staklenog plafona u zgradi koja se zove Kuća cveća, piše autor.

Dodaje da posetioci mogu da vide i kolekciju poklona koje je Tito primio od drugih svetskih lidera i javnih ličnosti, među kojima je kamen sa Meseca, koji mu je poklonila posada Apola 11. Nezabobilazna lokacija za sve posetioce Beograda, pa i za izveštača Njujork tajmsa je Kalemegdanska tvrđava.

U tekstu se navodi da je to mesto na kojem je Beograd rođen.

Nekada rimsko utvrđenje Singidunum, a kasnije srednjovekovna turska tvrđava, sredinom 19. veka Kalemegdan je pretvoren u park, u kojem se danas nalaze kafići, muzeji i Beogradski zoološki vrt, piše autor.

On ističe da je to prijatno mesto za nedeljnu šetnju sa kojeg se širi pogled na ušće Save u Dunav.

Kao mesto za fotografisanje on preporučjuje Pobednika (?), kako kaže, spomenika podignutog 1928. godine kao spomen na pobedu Srba nad Osmanlijama i Austrougarskim carstvom u Prvom svetskom ratu.

Kada je reč o gastronomiji, kuvari, kako se navodi, kreativno pripremaju srpsku kuhinju, a autor preporučuje i mesta gde se može naći "hrana za utehu" i razni specijaliteti.

On navodi da nostalgični Njujorčani mogu da naruče omlet sa slaninom i sirom ili odličan jagnjeći hamburger, ali da bi posetioce možda više zanimala balkanska jela, kao što su grilovani miročki sir sa senfom i medom, laki i sočni ćevapi od jagnjetine, umesto uobičajene govedine ili teleći jezik sa cveklom.

Kada je u pitanju balkanska kuhinja, on čitaocima preporučuje da probaju suve šljive rolovane slaninom, kobasice iz Slavonije, gulaš iz Vojvodine i sireve iz cele Srbije, kao i šopsku salatu.

Još jedna preporuka autora je i tradicionalni balkanski specijalitet, pljeskavica, a kako kaže, najbolja je servira sa ajvarom i kajmakom, koja se služi u jednom restoranu.

foto: Filip Plavčić

U tekstu je pažnja posvećena i zabavi, pa se preporučuju klubovi gde ima žive svirke. I u ovom tekstu kao nešto karakteristično pominje se rakija.

Ne možete da bacite šljivu, a da ne pogodite nekoga ko ne proizvodi svoju rakiju, žestoko alkoholno piće od voća sa snagom da otopi stomak, navodi autor.

On dodaje da je probao domaću rakiju koja je ležala u buradima i do 10 godina, kao i da se pored šljivovice mogu naći još 22 vrste rakije, od dunje, jabuke, kajsije...

Autor ima preporuku i za šoping, a među njima je retro modna radnja, sa proizvodima iz 1960-ih, 70-ih, kao i 80-ih, ali kaže da se može naći i nešto savremenije poput pametno dizajniranih majica sa natpisima vezanim za Beograd.

(Kurir.rs/Tanjug)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...