Grad Beograd juče je obeležio gradsku slavu Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan, a litiju je prvi put predvodio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.
Obeležavanje gradske slave počelo je jutarnjom liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi u Ulici admirala Geprata, a završeno je velikom litijom ulicama prestonice, koja je počela u 19 sati uz oglašavanje zvona u svim gradskim crkvama. Svečana povorka je krenula ispred Vaznesenjske crkve, a zatim nastavila ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana preko Trga Slavija i dalje Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save, gde je služen moleban.
Krsni hod
- Mi smo se večeras sabrali u jedno i u ovoj Spasovdanskoj litiji, krsnom hodu kroz ulice prvoprestolnog našeg grada Beograda sabrali se pod kupolom ovog predivnog hrama posvećenog svetitelju Savi. Tim hodom i sabiranjem u centar našeg naroda mi smo pokazali da znamo ko smo, odakle smo, ali i da znamo kuda idemo. Nije moguće voleti Boga ako ne voliš čoveka. Ko kaže da voli Boga, ali ne i čoveka, taj laže sebe i taj je jasan. Gospod nas je na Spasovdan obezgraničio i zato u našoj blizini ima mesta za svakoga. Ne samo u blizini, u našem srcu i duši ima mesta za svakoga, jer se nalazimo na grudima Savinim, a on se nalazi na grudima Hristovim - rekao je, između ostalog, patrijarh srpski Porfirije u svojoj besedi u Hramu Svetog Save i dodao da „ne pristajemo na to da prihvatimo ono što neki, bilo ko da su, zlonamerno, pa neka bude i ne poznajući nas, kažu da smo najgori i da nismo čovekoljubivi“.
Medicinski radnici
U litiji je učestvovalo hiljade Beograđana, a bili su prisutni i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, njegov zamenik Goran Vesić, ministar u Vladi Srbije Nenad Popović, sveštenici, među kojima i iguman manastira Hilandar Metodije, članovi beogradskih crkvenih horova i predstavnici različitih gradskih službi. Posebno mesto u povorci, odmah iza patrijarha, imali su medicinski radnici koji se više od godinu dana u okviru kovid sistema bore za živote pacijenata obolelih od virusa korona.
Do Hrama Svetog Save nošene su mošti Svete Petke i despota Stefana Lazarevića, kao i izvorni barjak Grada Beograda.
- Spasovdan je divan pravoslavni praznik, a kada ste još i domaćin slave, to osećanje ne možete izraziti rečima. Na barjaku piše „Ko krsno ime slavi, njemu i pomaže“ i to je poruka našeg okupljanja i slavlja - kazao je gradonačelnik Radojičić.
Neuništiva vera
Vaznesenje grada iz pepela
Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, Beograd je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Ta stara zavetna slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg ili, kako je u narodu uobičajeno Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu, a spada u pokretne praznike i uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Aleksandar Bečić
NE PROPUSTITE
