Grad koji leži na rekama ima tu sreću da njegovi stanovnici mogu da koriste sve blagodeti šetnje, rekreacije, sportova na vodi, kupanja, uživanja u kafićima i restoranima na obali, kao i vožnje bicikla uz reku koja opušta, prija fizičkom i mentalnom zdravlju i umiruje. Da li Beograd koristi sve potencijale svojih obala, da li su one dovoljno uređene i povezane sa gradom?
Arhitekta Milutin Folić govori o tome kako je potrebno iskoristiti najveći prirodni potencijal Beograda, šta je do sada urađeno dok je on bio gradski urbanista, koji su projekti u planu i kako bi bilo poželjno urbanistički organizovati grad tako da bude više upućen na svoje reke.
Šta predstavlja spuštanje Beograda na reke?
Generalni plan i Strategija grada Beograda od pre nekoliko godina predviđaju “spuštanje Beograda na reke” odnosno izmeštanje tranzitnog saobraćaja sa tog poteza, povezivanje centra prohodnim i uređenim ulicama tako da izlaze na reku, uređenje keja, šetališta i staza za pešake i bicikliste, kao i izmeštanje industrijskih objekata i oslobađanje prostora za parkove, sportske terene, igrališta i slične sadržaje.
Sproveden je projekat “Karađorđevom na obalu” - ulica je dobila novi sjaj, osvetljena je, fasade su dobile novo ruho, a s obzirom da je upravo ova ulica ta koju inostrani turisti sa kruzera najpre vide kada pristanu u Beograd - oni sada imaju pozitivan prvi utisak o gradu. Milutin Folić ističe kako je ovaj veliki infrastrukturni projekat obuhvatio je mnogo toga - javne zelene površine uz reku su uređene, plato ispred stepeništa takođe, kompletan kolovoz je rekonstruisan, nema više kamionskog saobraćaja, pruga je izmeštena, a pešaci su dobili široke trotoare i drvorede.
Revitalizacija starih industrijskih objekata
Kako je objasnio nekadašnji gradski urbanista Milutin Folić - jedan od značajnih aspekata sprovođenja u delo osmišljavanja novog života grada na obalama jeste i da se industrija izmesti iz centra grada, da se revitalizuju napušteni industrijski objekti i dobiju novu namenu.
„Što se grad dalje širi radijalno, sve je veći problem pokriti i svaki deo javnim prevozom, jer su troškovi veliki. I zbog toga su izuzetno važna ova tri pravca razvoja o kojima govorimo“, naglasio je arhitekta Milutin Folić i istakao da „izmeštanjem industrije iz centra stvaramo kompaktan grad, racionalno koristimo već postojeću infrastrukturu.” Kako je pojasnio - samo spuštanje na reke je u skladu sa prethodnim ciljem, jer se upravo na obalama nalazi veliki deo stare industrijske zone.
Kao najbolje primere ove strategije Folić je naveo Beograd na vodi, kao i sređivanje obale preko puta ovog prostora, a zatim i planirano sređivanje nekadašnje industrije Beko, marine Dorćol, Luke Beograd, sve do Ade Huje i Makiškog polja na drugoj strani.
Šetališta i biciklističke staze
U ovoj novoj stategiji razvoja srpske prestonice može se reći da su bicikisti i pešaci ti koji će imati prioritet i da će se njihovo mesto u gradskoj hijerarhiji značajno izmeniti nabolje.
Dobijanjem novih kilometara biciklističkih i pešačkih staza oni će oni dobiti mnogo više uređenog prostora, a dosadašnji gust automobilski i kamionski saobraćaj u pojedinim ulicama u priobalju biva pametnije preusmeren.
Pasarela i novi sjaj parka Ušće
Projekti koji su već sprovedeni u poslednjih nekoliko godina, a koji su veoma dobar primer oživljavanja prostora nadomak reke - jesu oživljavanje parka kod Ušća i izgradnja pasarele.
Pasarela je na taj način spojila Kalemegdan sa Savskim šetalištem koje se povezuje sa garažom na Beton hali, a ona sa Kalemegdanskom tvrđavom. Kod pasarele se nalazi i uređen park sa klupama i fontanom u sredini. Za izgled pasarele pobrinuli su se umetnici Ričard Dikon i Mrđan Bajić, a osim svoje praktične namene da povezuje urbani deo grada sa rekom i otvara sasvim novi prostor za građane da se šetaju i rekreiraju, osvetljena je i poseduje i lift za osobe sa invaliditetom. Ona takođe ima i estetsku funkciju s obzirom da je njen sastavni deo umetnička skulptura nastala u saradnji domaćeg i svetskog umetnika.
Oživeo je i park kod Ušća - prostor sa stazama oko Muzeja savremene umetnosti je obnovljen, kao i deo prema hotelu “Jugoslavija”. Dotrajalo drveće je zamenjeno novim i posađeno je još stabala, postavljeni su novi ivičnjaci, granitne ploče, asfaltne staze, nove klupe, rasveta, žbunasto rastinje…
Mešoviti kompleksi - za život, posao i slobodno vreme
Kako je elemente ove strategije naveo Milutin Folić - jedan od ovakvih projekata koji oživljava obalu jeste i planirani novi kompleks od toplane do Starog sajmišta i praćenje savremenih svetskih trendova gradnje objekata mešovite namene - za stanovanje, poslovne prostore i kreativne industrije uz prateće sadržaje za rekreaciju i sport. Ovakvim projektima dobija se i jači i bezbedniji nasip.
Uređenje parkova i zelenih površina nešto je što veoma znači, kako starijima tako i deci za koju su osmišljena i nova igrališta. Sve bi ovo moglo poboljšati kvalitet života naših sugrađana, starih i mladih, privući ih da više borave pored beogradskih reka i koriste prirodne lepote i bogatstva koja su godinama bila zanemarena i zapuštena.
Promo tekst
