BEOGRAD - Kula "Geneks", jedan od simbola Beograda, nije prodata na jučerašnjoj licitaciji. Javno nadmetanje proglašeno je neuspelim, pošto niko nije uplatio depozit niti predao bankarsku garanciju.
Predstavnici stanara uručili su krivičnu prijavu Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika zbog, kako tvrde, pokušaja prodaje tuđe imovine.
NE PROPUSTITE
Milionski poslovi jedne od 100 najmoćnijih kompanija u svetu, sklapali su se u restoranu, projektovanom da bude kruna arhitektonskog i građevinskog poduhvata u to vreme, objavio je RTS.
"I dalje i u literaturi i u narodu nije potpuno sigurno da li ima taj rotirajući mehanizam ili ne, neki kažu da je ugrađen pa da nikad nije radio, drugi da nikad nije ugrađen, on je definitivno jedna od najatraktivnijih lokacija u ovom objektu", kaže Dejan Todorović sa Arhitektonskog fakulteta.
Za to vreme arhitekta Mihailo Mitrović smelo je uklapao grandioznost objekta i sirov beton čak i za detalje. Oluci u vidu skulptura, lanci niz koje se sliva kišnica i filtrira kroz kamenje u žardinjeri.
Geneks kula je bila i prva pametna zgrada u to vreme. Iz kompjuterske sobe se upravljalo grejanjem, hlađenjem, ventilacijom, elektroinstalacijama, liftovima...
"Ona je odjednom postala nešto što je novo, što je drugačije, što je veliko, što je sivo, što je reprezent jednog novog toka na koji Beograđani nisu navikli, ali ona je pratila sve svetske trendove arhitekture koji su u tom periodu vladali Evropom", kaže Dejan Todorović.
Geneks kula našla se 2018. na velikoj izložbi u Njujorku u muzeju "Moma", i na naslovnoj strani kataloga.
"Povezanost stambene i poslovne kule na prostoru Novog Beograda je predstavljala jednu novinu po svojoj visini, gabaritu, reprezentativnosti, to je Zapadna kapija Beograda, urbani svetionik koji se sagledava iz najudaljenijih delova Beograda", kaže Ivana Vesković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Nekoliko puta pokušana je prodaja ove kule, ali bez uspeha. Tako je bilo i danas, nije bilo zainteresovanih kupaca. Ko god da bude novi vlasnik, kulu će morati da obnavlja isključivo uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
"Zahtevi budućeg vlasnika i kada je reč o enterijeru i kada je reč o izgledu kompletnog objekta i zaštićenog prostora biće predmet razmatranja stručne službe zaštite i zatim će se propisati mere, odnosno uslovi prema kojim će se dalje raditi projekat određenih intervencija i na osnovu toga dobiti saglasnost", kaže Veskovićeva.
U iščekivanju novog vlasnika, samo devet spratova izdaje se zakupcima. Ponekad se neki delovi iznajmljuju za proslave, a najinteresantnija je stranim i domaćim filmskim produkcijama.
Kurir.rs/RTS/Jelena Popović
NE PROPUSTITE
