Običaji na svadbama razlikuju se od mesta do mesta, ali neke stvari su valjda po pravilu zajedničke. Ili nije tako?
Jedan korisnik društvenih mreža podelio je pre nekog vremena svoje iskustvo sa jedne svadbe, pa ga je zanimalo da li su njegova očekivanja bila prevelika:
"Pre desetak godina prvi put sam prisustvovao jednoj glamuroznijoj beogradskoj svadbi. Kad kažem glamurozna, mislim na novac koji je uložen, jer posle svega mogu reći da od "glamura" nije ostalo mnogo.
Skup hotel. Poznat. Poznat i bend koji je angažovan. Sve na "visokoj nozi". Mladoženjina porodica, koja je organizovala sve - sedi za stolom blizu benda. Uživaju, nema šta. Svi gledaju u njih. Skupe haljne i odela.
Kako vreme odmiče, ne može a da se ne primeti, da ne ustaju od svog stola, prijatno ćakulaju, pijuckaju, igraju. Ponekad neko i počne da pleše, ali samo sa ljudima sa istog stola.
I tako sat, dva, tri... Satima... Nisu prišli nikom od gostiju, niko od njih.
To je toliko bilo upečatljivo da smo čak i međusobno počeli da komentarišemo da li su zaboravili da smo im mi gosti na svadbi.
Možda dolazim iz manje sredine, možda sam pao sa Marsa, ali meni to nikako nije ulazilo u glavu.
Jer, znamo da je gostiju mnogo, ali valjda je red da se svakome posveti barem 20-ak sekundi. Ovako smo se osećali kao da smo došli da gledamo predstavu. Skupu predstavu.
Potpuno nerealno. I ne kažem ništa za Beograđane, možda je ovo izuzetak, ali to mi se desilo samo u Beogradu. Istine radi to moram da kažem.
Bio sam na svadbama sa mnogo manje "sjaja", gde sam se osećao kao u najskupljem hotelu - jer su ljudi bili srećni što smo došli" - zaključio je on.
A šta vi mislite, da li je ovo očekivanje bilo normalno?
NE PROPUSTITE
Kurir.rs
