Na adresi Bulevar Franše d' Eperea broj 5, počeli su radovi na rekonstrukciji postojećeg objekta ali i na izgradnji novog dela Hitne pomoći koji će pružiti najsavremenije uslove za rad ovog veoma važnog medicinskog objekta u Beogradu.
Kompleks Zavoda za urgentnu medicinu, izgrađen je 1957 . godine i do sada nije doživeo značajnija ulaganja. Sastoji se od tri zgrade sa pripadajućim parkingom, ukupne površine od 5,227 m2. Novim planom predviđeno je proširenje kapaciteta i modernizacija prostora, sa ukupnom bruto površinom od oko 11.000 m2.
- Modernizacija Zavoda za Urgentnu Medicinu u Beogradu predstavlja ključnu investiciju koja će značajno poboljšati zdravstvenu zaštitu naših građana. Ovaj projekat je primer kako naša politika "Beograd sutra" stavlja građane na prvo mesto, osiguravajući brz i efikasan odgovor u hitnim situacijama i unapređujući kvalitet života kroz bolju i dostupniju medicinsku zaštitu. Ulaganja u zdravstvo danas jesu naša obaveza za stabilniji i sigurniji Beograd sutra - izjavio je gradski sekretar za investicije, Luka Petrović.
Iz Sekretarijata za investicije grada Beograda kažu da će projekat biti podeljen u tri faze. Prva faza obuhvata rušenje postojećeg Bloka A i izgradnju nove zgrade sa potrebnim sadržajima i 33 garažna mesta za sanitetska vozila.
Druga faza podrazumeva rekonstrukciju i dogradnju Bloka B, kao i izgradnju nove nadstrešnice sa 10 parking mesta za sanitetska vozila. Finalna faza, Faza 3 , fokusira se na rekonstrukciju Bloka C.
- Važna informacija za sve građane je da projekat izgradnje u tri faze, ima za cilj neometano vršenje svih do sadašnjih aktivnosti u Hitnoj pomoći. Planirane faze će osigurati kontinuitet rada i neometano izlaženje na teren za sve zaposlene u Hitnoj medicinskoj službi, čime će se garantovati brza i efikasna reakcija u svim hitnim situacijama - dodao je Petrović.
Kada projekat bude završen, očekuje se značajno povećanje kapaciteta i prostora za oko 800 zaposlenih, koji će raditi u smenama, omogućavajući efikasniji i udobniji rad. Osim toga, očekuje se da će nakon implementacije projekta objekat Hitne pomoći ostvariti konačnu uštedu energije od 49 % i uštedu primarne energije od 16%.
Sa ugovorenom vrednošću od 1.591.489.168,68 dinara bez PDV- a i rokom izvođenja od 730 dana, ovaj projekat predstavlja ključni korak ka unapređenju medicinskih usluga u našoj prestonici.
Kurir.rs/Prenosi: A.Ć.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
