BEOGRAD - Predsednik Odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga Željko Ožegović izjavio je da organizatori pred početak te manifestacije upozore učesnike da sajam nije mesto za politiku, ali da politizaciju pojedinih programa nije moguće sprečiti, osim ako rešenje tog problema ne preuzme država.
Ožegović je rekao da je politiku nemoguće izbeći na Sajmu knjiga, jer je sajam veliki događaj sa mnoštvom učesnika sa različitih političkih i ideoloških strana, a pojedina izdanja upravo tretiraju političke aspekte dešavanja u Srbiji, na Balkanu i u svetu.
Upitan o nastupima pojedinih izlagača kojima su propagirane ideje bliske govoru mržnje, netolerancije ili plasirani netačni istorijski podaci, Ožegović je rekao da diskutabilna politička istupanja nisu u prvom planu manifestacije i da će Sajam knjiga ostati pre svega mesto susreta književnika, posetilaca i izdavača, kako ga široka javnost i prepoznaje.
"Sajam na žalost ne može sprečavati promociju nekih knjiga, ako ih država nije označila kao dela koja raspiruju nacionalnu i versku mržnju. Zna se ko donosi zabranu. To ne radi Sajam. Ljudima možemo da skrenemo pažnju ako je to što rade nešto ekstremno, a ako država nije ništa preduzela, misim da sajam nema pravo da to uradi", kazao je Ožegović.
Ožegović je rekao da je Sajam upozorio izlagača "Istorijski projekat Srebrenica" koji je organizovao peticiju protiv Predstavnice Fonda za humantrano pravo Nataše Kandić da to ne čini i potpisivanje te inicijative je prestalo.
Pojedini mediji su reagovali povodom nastupa te nevladine organizacije na Beogradskom sajmu knjiga, jer ona negira genocid u Srebrenici.
Na nedavnom Sajmu knjiga u Sarajevu nastup organizacije Istorijski projekat Srebrenica bio je zabranjen. Organizatori Beogradskog sajma knjiga kritikovani su i zbog toga što su dozvolili da na toj manifestaciji budu izložene knjige "Mali vodič za srpski opstanak", "Srbi, narod i rasa", "Srpska unija" i slične.
Primedbe organizatorima upućene su i zbog toga što su na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju organizovane patriotske tribine na kojima su neki od učesnika Albance predstavili isključivo na negativan način, a iznete su i teze o mogućem novom prekrajanju granica na Balkanu.
