BEOGRAD - Kako bi se učenicima specijalnih škola iz Beograda omogućili kvalitetni sadržaji i mimo redovne nastave, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu je na nedavno završenom konkursu finansijki podržao niz projekata različitih udruženja sa ciljem da se unaprede postojeće usluge u radu sa decom i mladima sa smetnjama u razvoju.
Gradska sekretarka za obrazovanje i dečju zaštitu, Ljiljana Jovčić, objasnila je da se prilikom izbora projekata vodilo računa da budu održivi i inovativni, da podstiču toleranciju prema različitostima i omogućavaju osposobljavanje učenika za samostalno, kreativno i istraživačko mišljenje.
–Ove godine naš Sekretarijat je ovim konkursom stavio akcenat na zaštitu porodice u svim segmentima, a naročito porodica koje imaju decu sa smetnjama u razvoju. Budući da kroz institucije sistema nisu dovoljno razvijene servisne usluge za period kada ova deca ne borave u vrtiću ili u školi, trudili smo se da kroz ovakvu vrstu projekata roditeljima olakšamo svakodnevno funckionisanje. To, pre svega podrazumeva da se deci omogući da kvalitetno provedu vreme van škole, ali i vikendom i tokom raspusta, a na taj način se celoj porodici pruža kompletna podrška. Posle završetka realizacije ovih projekata, Sekretarijat će razmotriti mogućnost održivosti ovakvih projekata i daljem razvijanju ovakvih servisih usluga u domenu dečje zaštite, istakla je Jovčić.
Podršku grada su, između ostalih, dobili i projekti Udruženja za edukaciju i podršku i Udruženja za pomoć MNRO Zvezdara.
Ovi projekti realizuju se u partnerstvu i omogućavaju deci sa smetnjama u razvoju vršnjačko druženje i sadržaj različit od uobičajenog školskog i porodičnog života.
Istovremeno se njihovim roditeljima, kroz takozvanu „predah uslugu“, pruža mogućnost odmora od svakodnevne brige o detetu, kao i prilika za obavljanje različitih porodičnih i profesionalnih obaveza za koje inače nemaju vremena.
–Nedostatak usluga i aktivnosti primerenih interesovanjima učenika sa smetnjama u razvoju uslovljava ograničene socijalne kontakte, lično nezadovoljstvo i povlačenje u uski porodični okvir. S druge strane porodice zbog obaveza, a neretko i lošeg materijalnog stanja, nisu uvek u mogućnosti da vode decu na aktivnosti i manifestacije koje bi im popunile slobodno vreme. U uslovima nedovoljnih kapaciteta i nepripremljenosti redovnih škola za inkluziju, uvođenje vannastavnih sadržaja u školske programe ima još više opravdanja. Drago nam je što su organizacije civilnog društva koje imaju razvijene programe za podršku deci sa smetnjama u razvoju prepoznate od strane grada kao jedna od ključnih snaga napretka u oblasti vaspitanja i obrazovanja – rekla jeSvetlana Vlahović, predsednica Udruženja za edukaciju i podršku.Jasmina Erker, koordinatorka Udruženja MNRO Zvezdara, osnovanog još 1977. godine, objasnila je za Beoinfo da je cilj socijalnog razvoja dece sa smetnjama u razvoju da se nauče onim znanjima i veštinama koje će im omogućiti da se maksimalno osećaju u novoj sredini i svojoj okolini kao kod kuće.– Problemi sa kojima se godinama susrećemo su kućni i institucionalni „azili“ za osobe sa smetnjama u razvoju. Porodičnio okruženje jeste primarno i najbolje za decu sa posebnim potrebama, ali oni su u kući često i prezaštićeni, pa su van tog kruga nesigurni i zbunjeni. Vršnjačko druženje i socijalizacija je jedno od najvažnijih segmenata njihovog razvoja i želimo da im pomognemo da usvoje radne navike u svakodnevnom životu koje mogu da primene i u kući. S druge strane, roditelji će kroz ovaj program naučiti da pruže podršku svom detetu tako što će ga ohrabriti da se uključi u društveni život i da oni steknu sigurnost da postoje ljude koji takođe žele i mogu da pomognu njihovoj deci – istakla je Ereker.
Ona je takođe dodala da su u okviru ovog projekta, već ostvarili uspešnu saradnju sa umetničkom školom „Artimedia“ sa kojom će i u narednom periodu organizovati kreativne radionice za decu sa smetnjama u razvoju i za njihove učenike.
Ovakve radionice su, prema njenim rečima, idealna prilika da se pokažu svi kvaliteti dece sa smetnjama u razvoju, kao i da se deca iz redovne populacije na vreme upoznaju sa različitostima u svoj sredni i doprinesu ukidanju predrasuda.
