BEOGRAD - Ruski dom, kulturna i prosvetna ustanova u centru Beograda, otvoren je na današnji dan pre tačno 80 godina, 9. aprila 1933.
Izgradnju su pokrenuli ruski emigranti, njih oko 25.000, koliko ih je bilo u Kraljevini SHS početkom tridesetih godina.
Pripadnici ruske emigracije godinama su pristizali u Srbiju posle Oktobarske revolucije iz 1917. godine.
Podršku ideji dali su kralj Aleksandar Karađorđević, patrijarh srpski Varnava i akademik Aleksandar Belić, koji je bio predsednik tadašnjeg Komiteta za pitanja ruske kulture.
Tu zgradu, najznačajniju rusku ustanovu u Srbiji, smeštenu u sadašnjoj Ulici kraljice Natalije (izvesno vreme Ulica Narodnog fronta), projektovao je ruski arhitekta Vasilij Fjodorovič Baumgarten, koji je u to vreme radio u Ministarstvu građevina u Beogradu.
U Ruskom naučnom institutu smeštenom u tom domu radili su brojni poznati naučnici i pisci, a "Izdavačka komisija" štampala je dela autora izbeglica. Objavljeno je oko 60 naslova u tri edicije.
U zdanju Doma bio je smešten i muzej posvećen imperatoru Nikolaju II, Rusko muzičko društvo, Ruski umetnički studio, Ruska teatarska grupa, muška i ženska rusko-srpska gimnazija.
Nakon Drugog svetskog rata, Vlada Jugoslavije je zgradu predala Sovjetskom Savezu i u njoj je bio smešten Dom sovjetske kulture.
Od 1994. ta institucija deluje pod imenom Ruski centar za nauku i kulturu, odnosno Ruski dom, kao sastavni deo odgovarajućeg razgranatog tela pri Ruskom centru za međunarodnu naučnu i kulturnu saradnju Vlade Ruske Federacije.
Ruski dom ima izložbeni prostor, sale za koncerte i druge kulturne programe, poseduje bogat filmski fond, a biblioteka ima više desetina hiljada knjiga. Ruski dom često se uključuje u organizaciju festivala, konferencija i ostalih kulturnih događanja u Beogradu i Srbiji.
I tokom bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999. godine Ruski dom je radio, pa je 24. maja kada je Beograd potpuno ostao bez električne energije u Ruskom domu uz sveće obeležen Dan slovenske pismenosti i kulture.
