BEOGRAD - Na Kalemegdanu, gde se sada nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj, postojao je spomenik Karađorđu, rad vajara Paška Vučetića.
On je srušen za vreme austrograske okupacije 1916. godine. Od skora postoji ideja da se na Kalemgdanu postavi bista i da se sa onim što je ostalo od nekadašnjeg spomenika napravi jedan nov figuralni ansambl na Beogradskoj tvrđavi.
Neke lekcije iz prošlosti ponovo učimo. Malo je, na primer, onih koji znaju da je na Kalemegdanu, na mestu gde je danas Spomenik zahvalnosti Francuskoj, nekada bio spomenik ocu Srbije - Karađorđu. Podignut je pre sto godina, srušili su ga Austrougari, a mi ni do danas nismo obeležili mesto gde se nalazio.
U avgustu 1913. godine na Kalemegdanu se okupio ceo Beograd, kralj Petar Prvi otkrio je spomenik Karađorđu, delo Paška Vučetića.
"Pored Karađorđa koji se nalazio na jednom veštačkom brežuljku, tu se nalazila i skulptura guslara, jednog vojnika iz vremena ustanka, žene koja mu je pružala dete i boginje Nike, koja je držala lovorov venac i srpsku zastavu", kaže Milan Tlačinac, direktor Beogradske tvrđave. Spomenik su srušili Austrougari 1916 godine.
Jedino je ostala figura guslara sa spomenika Karađorđu. Guslar je pronađen u depou muzeja. Stručnjaci tvrde da je u odličnom stanju. Simbolika je jaka jer je spomenik bio i svedok velikog stradanja. U vreme njegovog rušenja Srbija je izgubila 60 odsto muškog stanovništva.
Savetnik predsednika Republike, profesor Oliver Antić predlaže da se na Kalemegdanu postavi bista Karađorđa, rad akademika Sretena Stojanovića.
"Da se taj lik uzme, da se izlije u bronzi i da se postavi na mesto na kojem je nekad i bio, a da se doda i ukomponuje i ono što je ostalo od starog spomenika, jer čuvanje tradicije je zadatak svake države", kaže Oliver Antić, savetnik predsednika Republike.
Da li će Karađorđe dobiti još jedan spomenik ili obeležje na mestu nekadašnjeg, odlučiće stručna javnost, ali jedno je sigurno biće to ispravljanje istorijske nepravde.
