BEOGRAD - U Vaznesenjskoj crkvi održana je sveta liturgija, a oko 11.30 sati ulicama Beograda krenula je litija koju predvodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej.
Na čelu povorke pripadnici Vojske Srbije nose ikone, a sveštenici Jerusalimski krst i barjak iz 1938, na kojem je ikona Vaznesenja Gospodnjeg s jedne, a ikona Svete Petke s druge strane. Pre litije, u crkvi je služena liturgija i lomljen slavski kolač, posle čega je patrijarh Irinej zahvalio Gradu na tome što je pomogao da se obnove i zidaju crkve, ali je naglasio da je to još nedovoljno za potrebe Beograđana.
- Srećna vam slava, slava grada Beograda, grada koji nikada neće pasti - rekao je Irinej čestitajući slavu Beograđanima.
Prema njegovim rečima, u Beogradu ima prostora gde živi 20.000 stanovnika, koji nemaju hram. Irinej je rekao da je naročito važno da se u ovo vreme, kad je više zla nego dobra i više poroka nego vrline, čuje poruka Gospodnja. Patrijarh je rekao da se Gospod raduje kad zidamo crkve, ali najviše kad od sebe načinimo hram Božji.Tome pomažu hramovi - da izgradimo hram u sebi, rekao je patrijarh.
U Spasovdanskoj litiji za sada ima oko hiljadu ljudi. Litija će prolaziti ulicama Kneza Miloša iKralja Milana do Terazijske česme, gde je prvo stajanje i gde se čitaju molitve za zdravlje Beograđana, zatim se nastavlja Knez Mihailovom i Pariskom ulicom do Saborne crkve, gde će biti održana druga molitva.
Litija se potom vraća ulicama Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije, Dobrinjskom do Vaznesenjske crkve, gde je treće stajanje i gde se čitaju molitve u spomen svim palim junacima Beograda.
Iz Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda apelovali su na sugrađane da od 11 do 14 časova, za vreme prolaska litije, uklone sa kolovoza sva parkirana vozila sa trase litije u Dobrinjskoj i Ulici admiralaGeprata, na potezu od Dobrinjske do Kneza Miloša.
Tokom prolaska litije, ove ulice će se periodično zatvarati u intervalima ne dužim od 25 minuta. Tog dana, od 10 do 15 časova, biće uklonjeni svi privremeni montažni objekti, pokretni prodajni objekti i bašte otvorenog tipa u Knez Mihailovoj ulici koji ometaju trasu litije.
Spasovdan se po pravilu obeležava 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak, a Beograd je za svoju slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd prestonicom Srbije.
Posle 46 godina pauze, slava je obnovljena 1993, tako da se ove godine obeležava i dve decenije otkako je ulicama Beograda ponovo prošla litija.
Smatra se da mnogi običaji vezani za ovaj praznik potiču još iz predhrišćanskog vremena. Najpre je Spasovdan bio mnogobožački dan praznovanja "glavnog četvrtka u godini". Vrhovni slovenski bog, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom letinu, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci štitilo useve.
