Čim se probudite, danas treba da uradite samo jedno: Slavimo velikog svetitelja, veruje se da donosi zdravlje i olakšanje muka (FOTO)
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Svetog Prepodobnog Onufrija Velikog, velikog pustinjaka i podvižnika iz 4. veka, koji je ceo svoj život predao tišini, molitvi i Bogu u pustinji Gornjeg Egipta. Od najranije mladosti bio je monah, ali je u potrazi za potpunim smirenjem i savršenim tihovanjem napustio manastir i otišao u surovu pustinju, gde je proveo više od pedeset godina u potpunoj osami, daleko od sveta i ljudske utehe.
Njegov život u pustinji bio je, po predanju, život nadljudske istrajnosti i božanske blizine. Hranio se onim što je retko nalazio u pustinjskom pesku, a potom, po Božjem promišljenju, njegov život je bio potpomognut nebeskim staranjem – anđeo mu je donosio hleb, a kraj njegove kelije izrasla je palma koja je rađala slatke urme, dok je izvor žive vode potekao kao znamen Božje milosti. Ali Onufrije je govorio da se najviše hrani "slatkim rečima Božjim", jer je u njima nalazio snagu veću od svake zemaljske hrane.
Njegovo telo, izmoždeno postom i dugim godinama osame, bilo je prekriveno dugom dlakom, a kosa i brada su mu, po svedočanstvu, dosezale do zemlje. Ipak, njegov lik bio je svetao i strašan u isto vreme, jer je zračio blagodaću onoga koji je celim bićem prionuo uz Gospoda. Kada ga je monah Pafnutije posetio, sveti starac ga je prepoznao i po imenu ga oslovio, te mu ispričao ceo svoj život, pokazujući da je i u apsolutnoj usamljenosti čovek Božji uvek u zajednici sa nebom.
Onufrije je, kako predanje svedoči, bio pričešćivan od anđela Božjeg svake subote, a njegov život bio je neprestano svedočenje o Božjoj brizi za one koji Mu se u potpunosti predaju. Kada je došao čas njegovog upokojenja, on je mirno preklonio kolena, pomolio se i predao duh svoj Gospodu, dok je Pafnutije video nebesku svetlost koja je obasjala njegovo telo i čuo pojanje anđela.
Verovanja i običaji
U narodnoj tradiciji dan posvećen svetom Prepodobnom Onufriju Velikom vezuje se za tišinu, smirenje i jutarnju molitvu, pa se veruje da ga treba dočekati ranom zorom, u miru i bez teških poslova, kako bi se dan proveo u blagosti i duhovnom spokojstvu. Običaj je da se ljudi tada pomole za zdravlje, kako sopstveno tako i svojih bližnjih, jer se smatra da molitva upućena ovom pustinjaku, koji je ceo život proveo u odricanju i molitvi, ima posebnu snagu i blagodat.
Kurir.rs
