Ovog datuma počinje zimsko računanje vremena: Kazaljke pomeramo najranije u poslednjih 11 godina
- Srbija prelazi na zimsko računanje vremena 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa 3 na 2 i dobija se dodatni sat sna.
- Promena je najranija u poslednjih 11 godina, a poslednji put je na isti datum obavljena 2014. godine.
- Jutra će biti svetlija, ali će mrak stizati ranije, posebno u popodnevnim i večernjim satima.
Srbija 25. oktobra prelazi na zimsko računanje vremena, a ta promena najviše će se osetiti u popodnevnim i večernjim satima. Dan će naizgled "kraće trajati", jer će sunce zalaziti ranije, pa će mrak padati već tokom kasnijeg popodneva.
Kazaljke će se te noći pomeriti unazad - kada sat otkuca tri časa, vraća se na dva, čime se dobija dodatnih 60 minuta sna. Promena se, prema ustaljenoj praksi, obavlja poslednjeg vikenda u oktobru.
Ove godine sat ćemo vratiti unazad 25. oktobra, što je najraniji datum za promenu računanja vremena u poslednjih jedanaest godina. Istog datuma prelazak na zimsko računanje vremena poslednji put je obavljen 2014. godine.
Jutra svetlija, ali mrak stiže ranije
Iako će nakon pomeranja sata jutarnji sati biti svetliji, glavna promena biće u drugom delu dana. Sunce će zalaziti ranije, pa će građani koji sa posla ili iz škole kreću u kasnijim popodnevnim satima mnogo ranije imati utisak da je nastupila noć.
To će posebno biti primetno kod vozača i pešaka, ali i kod svih koji svakodnevne obaveze završavaju predveče.
Kako se budemo približavali zimi, period dnevne svetlosti nakon 17 časova biće sve kraći, pa će večernji mrak dolaziti sve ranije.
Promena kazaljki može da utiče i na svakodnevni ritam. Kod pojedinih ljudi nekoliko dana može biti potrebno da se organizam navikne na novi raspored spavanja i buđenja. Zbog toga se savetuje da se u periodu oko promene sata vodi računa o dovoljnom odmoru i redovnom odlasku na spavanje.
Kada ćemo ponovo pomerati sat?
Zimsko računanje vremena će ostati do poslednjeg vikenda u martu naredne godine, kada se sat ponovo pomera unapred i počinje letnje računanje vremena.
Tada se gubi jedan sat sna, ali se zauzvrat dobija više dnevne svetlosti u večernjim satima.
Zašto uopšte pomeramo kazaljke?
Razlog za postojanje letnjeg računanja vremena jeste pokušaj da se što bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost tokom dužih letnjih dana.
Tokom leta sat se pomera unapred kako bi se dnevna svetlost "prebacila" u kasnije sate. Tako se ranije svane, ali sunce zalazi kasnije, što ljudima omogućava da više vremena provedu uz dnevnu svetlost nakon radnog vremena.
Zimsko računanje vremena smatra se prirodnijim, odnosno bližim položaju Sunca u odnosu na društveni raspored.
Sve je počelo mnogo pre modernih satova
Ideja o drugačijem korišćenju dnevne svetlosti nije nova. Još Bendžamin Frenklin je 1784. godine objavio tekst u kojem je predlagao da ljudi ranije ustaju kako bi se tokom dana bolje koristila prirodna svetlost i smanjila potrošnja sveća.
Više od jednog veka kasnije, novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson otišao je korak dalje. On je 1895. godine predložio pomeranje kazaljki kako bi se tokom letnjih meseci više koristila dnevna svetlost u poslepodnevnim i večernjim satima.
Ideja je vremenom prihvaćena u različitim delovima sveta, a letnje i zimsko računanje vremena postali su deo svakodnevice brojnih država.
Za građane Srbije to praktično znači jedno: 25. oktobra spavaćemo sat duže, ali će nas tokom narednih meseci mrak svakog dana dočekivati sve ranije.
