5.000 ljudi potraži pomoć za mentalno zdravlje: Danas na Trgu pričajte sa stučnjacima Klinike "Laza Lazarević"
- Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, na Trgu republike građani mogu bez uputa i zakazivanja da razgovaraju sa stručnjacima Klinike 'Dr Laza Lazarević' i urade besplatne testove stresa, anksioznosti i depresivnosti.
- U Centru za mentalno zdravlje godišnje se obavi više od 5.000 prvih pregleda, a najčešći razlozi za pomoć su anksioznost, problemi u odnosima, teškoće dece i adolescenata i dugotrajan stres.
- Stručnjaci poručuju da traženje pomoći ne znači automatski hospitalizaciju, već može da pomogne u ranom prepoznavanju problema i proceni rizika, uključujući suicidalne misli.
Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, na Trgu republike u Beogradu danas se organizuje akcija tokom koje građani, bez uputa i zakazivanja, mogu da razgovaraju sa stručnjacima Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Pored saveta, svi zainteresovani mogu besplatno da urade i testove samoprocene stresa, anksioznosti i depresivnosti.
Anksioznost, teškoće u partnerskim i porodičnim odnosima, kao i problemi u funkcionisanju dece i adolescenata, među najčešćim su razlozima zbog kojih se građani obraćaju stručnjacima za mentalno zdravlje. Pomoć se neretko potraži tek nakon dužeg perioda psihičkog opterećenja, nezadovoljstva, iscrpljenosti ili teškoća u svakodnevnom funkcionisanju, a kod pojedinih osoba prisutne su i smetnje u spavanju.
Kada je vreme da potražite pomoć stručnjaka
O potrebi za ovakvom vrstom podrške govore i podaci Centra za mentalno zdravlje Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu, gde se godišnje obavi više od 5.000 prvih pregleda. Prema podacima za jedan tromesečni period, evidentirana su 244 prva pregleda, 936 dolazaka na psihoterapiju, 701 kontrolni pregled i 139 dolazaka na grupnu psihoterapiju.
Bojana Matić, psihoterapeut pod supervizijom u centru, kaže da se ljudi često javljaju za pomoć kada procene da teškoće s kojima se već neko vreme nose prevazilaze njihove dotadašnje načine suočavanja.
- Nekada osoba dugo ne može jasno da odredi šta joj se dešava. Prepoznaje da joj je teško, da je iscrpljena, nezadovoljna ili da više ne funkcioniše na način na koji je ranije mogla. Upravo takva promena u doživljaju sebe i svakodnevnom funkcionisanju može biti razlog da se razgovara sa stručnjakom.
Kako hronični stres utiče na partnerske odnose i telo
Kada je reč o partnerskim odnosima, teškoće se najčešće ne razvijaju kroz jedan događaj, već s vremenom, kroz ponavljane obrasce komunikacije, nerazumevanje i očekivanja o kojima partneri ne uspevaju otvoreno da razgovaraju.
- Kada neko duže vreme ima doživljaj da ga partner ne čuje ili ne razume, da ne uspeva da izrazi ono što mu je potrebno ili da razgovori ne dovode do promene, konflikt može postati hroničan. Tada odnos može biti izvor kontinuirane napetosti, nezadovoljstva i osećaja bespomoćnosti - objašnjava Matićeva.
Dugotrajan stres i nezadovoljstvo mogu biti povezani sa anksioznim i depresivnim smetnjama. Anksioznost, pritom, nije uvek praćena samo subjektivnim osećajem straha.
Kada čovek dugo ima osećaj da ga partner ne razume, takav odnos može da postane izvor stalnog nezadovoljstva, napetosti i osećaja bespomoćnosti
Bojana Matić, psihoterapeut pod supervizijom u centru
- Anksioznost može biti praćena i telesnim simptomima, kao što su ubrzan rad srca, osećaj nedostatka vazduha, pojačano znojenje, glavobolja ili gastrointestinalne tegobe. Važno je, međutim, naglasiti da ovi simptomi sami po sebi nisu specifični za anksioznost i da je za njihovo razumevanje potrebna odgovarajuća stručna procena.
Zašto deca odbijaju odlazak u školu
Roditelji se centru obraćaju i kada kod dece ili adolescenata primete promene u ponašanju, emocionalnom funkcionisanju, školskom uspehu, odnosima s vršnjacima ili unutar porodice. Jedan od problema zbog kojih mogu potražiti pomoć jeste i odbijanje odlaska u školu.
- Razlozi za odbijanje škole mogu biti veoma različiti i potrebno ih je pažljivo proceniti. Mogu biti povezani sa anksioznošću, depresivnim tegobama, vršnjačkim nasiljem, teškoćama u uklapanju, osećajem neadekvatnosti, porodičnim okolnostima ili drugim problemima.
Korišćenje telefona i društvenih mreža može dodatno uticati na svakodnevne navike i porodične odnose, posebno kada postoje teškoće u uspostavljanju dogovora i granica, ali ga ne treba posmatrati kao jedinstveni uzrok problema.
Centar za mentalno zdravlje u Beogradu radi na dve lokacije - u Vlajkovićevoj 23 i na Terazijama 3 - i zasniva svoj rad na konceptu zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Građani se mogu javiti bez uputa. Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja klinika je organizovala niz aktivnosti usmerenih na informisanje građana, prevenciju, smanjenje stigme i približavanje dostupnih oblika stručne pomoći.
Razbijanje stigme: Razgovor ne znači hospitalizaciju
Pomoćnica direktora Klinike "Dr Laza Lazarević" Jelena Anđelković ističe da je smanjivanje stigme povezane s psihičkim teškoćama i traženjem stručne pomoći jedan od važnih ciljeva rada centra.
- Ljudi se i dalje mogu plašiti reakcije okoline ili toga da će ih drugi posmatrati isključivo kroz psihičke teškoće ili dijagnozu. Važno je zato govoriti o tome da traženje stručne pomoći nije nešto zbog čega osobu treba stigmatizovati i da obraćanje službi za mentalno zdravlje ne znači automatski hospitalno lečenje.
Dugotrajna opterećenost, visoka očekivanja, ubrzan tempo života i različiti lični, porodični i profesionalni zahtevi mogu doprineti psihičkim teškoćama.
Ljudi se i dalje mnogo plaše reakcije okoline. Zato je važno da znaju da ovde nisu u bolnici i ne nose nikakvu etiketu
Jelena Anđelković, pomoćnica direktora Klinike "Dr Laza Lazarević"
- Dovoljan razlog za razgovor sa stručnjakom može biti i osećaj da ono sa čim se osoba suočava više ne uspeva sama da razume ili prevaziđe. Pravovremeni razgovor i podrška mogu pomoći da se teškoće bolje razumeju i da se pronađu adekvatniji načini suočavanja - kaže Anđelkovićeva.
