Vraćate se da proverite da li ste zaključali vrata? Psiholozi objašnjavaju šta se krije iza ove navike
Mnogi ljudi su barem jednom izašli iz kuće, a zatim se zapitali da li su zaključali vrata. Dok će neki nastaviti svojim putem, drugi će se vratiti da provere bravu. Međutim, ovakva navika ne znači automatski da osoba ima psihički problem, niti je dovoljna da bi se zaključilo kakav je njen karakter.
Zaključavanje vrata jedna je od svakodnevnih radnji koje obavljamo gotovo automatski. Kada nam je pažnja usmerena na nešto drugo, moguće je da se ne sećamo jasno da li smo okrenuli ključ. To ne ukazuje nužno na problem sa pamćenjem, niti znači da su vrata zaista ostala otključana.
Zašto se vraćamo da proverimo bravu?
Izlazak iz kuće često podrazumeva niz uobičajenih radnji, od uzimanja torbe i ključeva do zaključavanja vrata. Ako u tom trenutku razgovaramo telefonom, odgovaramo na poruku ili nas nešto neočekivano prekine, naša pažnja može biti podeljena, pa se kasnije javlja sumnja.
Na ponovnu proveru mogu uticati i stvarna sumnja u ispravnost brave, prethodno iskustvo sa zaboravljanjem ili pojačana zabrinutost za bezbednost doma. Ipak, jedan takav postupak ne dokazuje da je neko odgovorniji ili inteligentniji od drugih ljudi.
Kada provera postaje razlog za zabrinutost?
Ključna razlika nije samo u broju provera, već u tome kako se osoba oseća nakon njih i da li može nesmetano da nastavi sa svojim obavezama.
Dok jedna provera može biti dovoljna da otkloni trenutnu sumnju, kod nekih ljudi ni ponovljeno proveravanje ne donosi osećaj sigurnosti. Oni se vraćaju vratima, ponovo gledaju bravu, ali i dalje sumnjaju da li su je zaključali.
Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH) naglašava da se svaka ponavljajuća navika ne smatra opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP). Za procenu su važni okolnosti u kojima se ponašanje javlja, uznemirenost koju izaziva i njegov uticaj na svakodnevni život.
Kod OKP-a, ponavljajuće misli i ponašanja mogu izazivati intenzivnu anksioznost. Sam broj provera nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, već se uzimaju u obzir i teškoće u prekidanju takvog ponašanja, kao i njegove posledice.
Koji znaci ukazuju da treba potražiti pomoć?
Posebnu pažnju treba obratiti ako se osoba više puta vraća vratima, kasni na sastanke zbog proveravanja, oseća intenzivnu anksioznost čak i nakon što je utvrdila da su vrata zaključana ili stalno traži od drugih da potvrde da je sve bezbedno.
Zabrinjavajuće može biti i izbegavanje izlaska iz kuće zbog straha od sumnje, kao i situacija u kojoj provere postepeno oduzimaju sve više vremena.
Ovi znaci sami po sebi ne predstavljaju dijagnostički test, ali ako ponašanje izaziva uznemirenost ili ometa svakodnevne obaveze, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može pomoći.
Kurir.rs/ Blic
