Danas je praznik Svete Petke: Ne uzimajte iglu i ne perite veš, a devojke bi trebalo da urade nešto posebno

Danas je Sveta Petka, praznik posvećen jednoj od najpoštovanijih svetiteljki i najvećoj zaštitnici žena, dece, starih i nemoćnih.

Prema narodnim običajima, na Svetu Petku žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Običaji za ovaj praznik

Na Svetu Petku mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Mnogi Srbi slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu. Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.

Na ovaj dan, vernici se okupljaju u crkvama, mole se i pale sveće za zdravlje i mir. Mnogi i poste, jer se veruje da post i molitva posvećeni Svetoj Petki donose blagoslov i zaštitu. 

U Srbiji je česta praksa da majke, ćerke, sestre ili prijateljice zajedno odlaze u crkvu ili manastir posvećen Svetoj Petki. Pored mnogih ovih hramova često postoje izvori lekovite vode, za koju vernici veruju da leči rane i štiti od bolesti.

Narod kaže da onaj ko na ovaj dan nešto zamoli od svetiteljke, treba narednih sedam dana da posti i da na njen praznik dođe u crkvu sa prilozima.

Narodna verovanja i brojna svedočanstva govore da se upravo na njen praznik dešavaju najveća čuda, a iskrena molitva uz umivanje vodom sa njenih izvora donosi spas i telesno isceljenje.

Stroga pravila

Na dan Svete Petke strogo je zabranjeno obavljanje teških kućnih poslova. S obzirom na to da je svetiteljka ceo svoj život posvetila nevoljnima, vernici bi praznik trebalo da posvete molitvi, milosrđu i pomaganju siromašnima. Veruje se da će svako ko u utorak sa pokajanjem i čistom verom zatraži pomoć od Svete Petke, dobiti isceljenje i osigurati zaštitu svog doma tokom cele predstojeće zime.

Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Dan njenog upokojenja obeležen je podebljanim crnim slovom i predstavlja ne samo veliki hrišćanski praznik, već i jednu od najčešćih krsnih slava u srpskom narodu, a mnogi vernici je smatraju svojom zaštitnicom (posebno žene, deca i stari) i slave kao preslavu (drugu krsnu slavu) po svim slavskim običajima.

Narodna verovanja

Narodna verovanja kažu da se na ovaj dan ne sme prati veš, šiti, raditi neki težak posao, a sve to pogotovo ne bi trebalo da rade žene. Ovo je dan za molitvu i posvećenost porodici. Pošto praznik pada u utorak - Sveta Petka se ove godine mrsi.

Prepodobna Mati Paraskeva obično teši i blaži vernike ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.

Ova svetiteljka se javlja i upozorava svoje vernike uglavnom kroz snove. Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj.

Ko je bila mati Paraskeva?

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.

Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Širom naše zemlje nalaze se svetinje posvećene Prepodobnoj mati Paraskevi, a ovo su četiri mesta na koja narod vekovima hrli po lek.

Prva koju ćemo pomenuti je kalemegdanska svetinja u Beogradu. Izvor smešten uz same zidine tvrđave nadaleko je poznat po svetoj vodi koja leči očne bolesti i donosi preko potrebni duševni mir.

Druga je manastir Izvor kod Paraćina. U prelepom ambijentu reke Grze izbijaju lekoviti izvori kraj drevnog manastira gde su, prema predanju, nekada počivale mošti ove svetiteljke.

Treći je izvor u Železniku. Ušuškana u beogradskoj Lipovačkoj šumi, ova svetinja je decenijama mesto nade za bolesne, a narodna predanja čuvaju priče o čudesnom povratku vida.

A četvrti je izvor u Vinči. Ovaj šumadijski biser u srcu prirode krije lekovitu vodu za koju se vekovima vezuju svedočanstva o neverovatnom olakšanju najtežih tegoba.

Kurir/Espreso/Stil