Danas su Mitrovske zadušnice: Srbi ovaj običaj praktikuju, a sveštenici upozoravaju - Evo šta nikako ne treba nositi na groblje
- Za Mitrovske zadušnice vernici na groblje nose kuvano žito, crno vino i sveće, uz molitvu i pomen pokojnicima.
- Sveštenici upozoravaju da velike trpeze i obilje hrane nisu suština ovog dana, već sećanje na preminule i molitva za njihove duše.
Kuvano žito, crno vino i sveće trebalo bi da budu osnovni deo onoga što vernici nose na groblje za Mitrovske zadušnice, ali u pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na grobovima pokojnika postavljaju gotovo čitave slavske trpeze. Tako se mogu naći raznovrsna predjela, salate, pečenje, meso, pite, peciva, kolači, pa čak i torte. Ipak, sveštenici godinama podsećaju da su Zadušnice pre svega dan molitve i sećanja na preminule, a ne prilika za iznošenje velikih količina hrane.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovske, odnosno jesenje zadušnice, dan uoči Mitrovdana, koji se slavi 8. novembra. Ovo je jedan od četiri velika dana u godini posvećena molitvenom sećanju na preminule, kada vernici odlaze na groblja, pale sveće i mole se za pokoj duša svojih najbližih.
Osim odlaska na groblje, ovaj dan podrazumeva odlazak u crkvu, paljenje sveća i davanje pomena.
Vernici najpre odlaze u crkvu, gde se služi Sveta liturgija, a potom i parastos za upokojene. Tom prilikom mogu da predaju papirić sa imenima preminulih članova porodice kako bi ih sveštenik pomenuo u molitvi.
Nakon crkvene službe odlazi se na groblje, gde se pale sveće, uređuju grobna mesta i, ukoliko je moguće, poziva sveštenik da održi pomen i okadi grobove.
Ukoliko neko nije u mogućnosti da poseti grobove svojih najmilijih, može da ode u najbližu crkvu, zapali sveću i pomoli se za njihove duše. Suština ovog dana nije samo u fizičkom odlasku na groblje, već prvenstveno u molitvi i sećanju.
U mnogim ruralnim krajevima Srbije posebno se neguje običaj iznošenja hrane na groblje. Domaćice za ovu priliku pripremaju različita jela, a trpeza neretko izgleda kao ona koja se postavlja za porodičnu slavu. Na grobovima se mogu videti poslužavnici sa predjelima, salatama, mesom, pečenjem, pitama, pecivom i kolačima.
Ponegde se hrana deli rodbini, prijateljima i ljudima koji se zateknu na groblju, a prema narodnom verovanju, važno je da svako ko priđe grobu uzme makar jedan zalogaj. Smatra se da nije dobro odbiti ponuđeno posluženje.
Ipak, crkvena praksa stavlja akcenat na sasvim drugačiju stranu ovog običaja. Sveštenici u više navrata upozoravaju da su za Zadušnice najvažniji molitva, pomen pokojnicima, kuvano žito, vino i paljenje sveća, dok iznošenje obilja hrane i pravljenje velikih gozbi na groblju nije suština pravoslavnog obeležavanja ovog dana.
Žito, vino i sveće najvažniji deo običaja
Prema pravoslavnoj tradiciji, na groblje se donosi kuvano žito, koje simbolizuje vaskrsenje i večni život, crno vino i sveće. Vernici se mole za svoje preminule članove porodice, rođake i prijatelje, a u crkvama se služe pomeni i parastosi.
U pojedinim delovima Srbije Zadušnice se ne obeležavaju na groblju, već u domu. Tada porodica priprema trpezu, a sveštenik obavlja pomen i čita imena pokojnika. Domaćini na papiru donose imena svojih preminulih predaka kako bi bili pomenuti u molitvi.
Postoje i brojni narodni običaji koji se razlikuju od kraja do kraja. U nekim porodicama hranu za ovu priliku tradicionalno pripremaju žene, a na trpezi se mogu naći kolači od belog brašna, prosfore, rakija, vino, pivo ili voda, uz obavezno žito.
Broj sveća zavisi od broja pokojnika
Jedan od običaja jeste i da se na groblje ponese onoliko sveća koliko je pokojnika za koje se porodica moli. U istočnoj Srbiji postoji narodno verovanje da sveća zapaljena na Zadušnice gori za pokojnika sve do narednih Zadušnica, dok se verovalo da onaj kome se sveća ne zapali ostaje u mraku.
