"SVETIONIK U HAŠKOJ TAMNICI SRPSKIM ZATOČENICIMA" Protojerej Boris Topić za Kurir o liku, delu i neizbrisivom tragu preminulog oca Vojislava Bilbije
Nakon vesti da je protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija preminuo 5. novembra u 84. godini u Roterdamu, za Kurir se oglasio njegov naslednik na čelu hrama Svete Trojice, protojerej Boris Topić, koji je govorio o liku, delu i neizbrisivom tragu dugogodišnjeg duhovnika i ispovednika srpskih zatočenika u Haškom tribunalu.
U svom svedočenju, otac Boris je otkrio kako je izgledala Bilbijina misija, kakav je trag ostavio u rasejanju, ali i malo poznatu priču o porodičnoj lozi i dedi koji je spasao Gavrila Principa vešala.
Bilbija je dugi niz godina bio utešitelj srpskih osuđenika u haškom pritvoru, neumorno ih posećujući, pričešćujući i krepeći ih nadom i verom u jedinu pravdu, pravdu Božju. U Holandiji je ostavio neizbrisiv trag u očuvanju pravoslavne vere među sunarodnicima, ali i na polju misionarskog rada i širenja hrišćanstva među narodima Zapadne Evrope.
Izradio kivot Sv. Simeona i Ane
Protojerej Boris Topić, paroh roterdamsko-haški i starešina Hrama Svete Trojice u Roterdamu, poznat po tome što je poslednji put pričestio generala Ratka Mladića, poznavao je oca Vojislava Bilbiju, a za Kurir je istakao da je otac Vojislav bio epohalna ličnost, čovek velikog formata koji je umnogome oblikovao ne samo život Srpske pravoslavne crkve u Holandiji, već je ostavio dubok i neizbrisiv pečat u životu srpske crkve u njenoj punoći.
- Otac Vojo bio je čovek izuzetnih darova i talenata: umetnik, duhovnik, filozof, lekar, sportista, pesnik, kompozitor i pojac. Bio je plemeniti izdanak svešteničke loze Bilbija, kroz čiju su ličnost progovorili vekovi srpske istorije, kulture i duhovnosti, vekovi srpske borbe za slobodu, svetosavskog i kosovskog zaveta. Upravo zato što je u svojoj ličnosti nosio pečat vekova, bile su mu poverene i istorijske uloge. Jedna od njih jeste i izrada kivota Svetog Simeona Mirotočivog i Svete Ane, rodonačelnika svetorodne loze Nemanjića, od srednjovekovnog srebra koje je vekovima čekalo majstora i neimara dostojnog takvog izuzetnog dela. To nije bio samo umetnički poduhvat, već delo u kojem su se susreli istorija, vera, umetnost i duhovno nasleđe srpskoga naroda - kaže protojerej Boris.
Očinski karakter
Prema njegovim rečima, otac Vojo je bio svetionik i u haškoj tamnici srpskim zatočenicima.
- Bio je onaj koji ih je tešio, krepio, hrabrio i ukazivao im da put iz tamnice vodi ka slobodi nebeskog Jerusalima i nebeske Srbije. Svedočio je da je zemaljska pravda ništavna u odnosu na večnu pravdu jedinog pravednog sudije, Gospoda Isusa Hrista. Roterdamska parohija bila je duboko svesna posebnosti oca Vojislava.
- Verni narod, sveštenici i episkopi gajili su prema njemu neizmernu ljubav i poštovanje. Bio je duhovnik očinskog karaktera, koji je svoju duhovnu decu poučavao i vodio kroz besede, ispovesti, pesmu, molitvu i umetnost. Njegove reči ostale su duboko urezane u dušama mnogih parohijana, koji su ga, sve do njegovog poslednjeg daha, doživljavali kao svetionik i putokaz kroz život - istakao je protojerej Boris.
Kako je dodao, onaj ko je makar i nakratko sreo oca Vojislava nije ga mogao zaboraviti!
- Bio je ličnost koja nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Njegova pojava, reč, delo i duhovna snaga ostavljali su trag koji vreme ne može izbrisati. I posle svog prelaska u carstvo nebesko, otac Vojo i njegovo duhovno nasleđe ostaju živi i delatni. Ostaju duhovni orijentir Roterdamskoj parohiji, ali i vernom narodu Srpske pravoslavne crkve u Holandiji. Njegovo delo ne pripada samo prošlosti već predstavlja zavet i obavezu onima koji nastavljaju put njegovog svešteničkog i duhovnog služenja - zaključio je protojerej Boris Topić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama Mondo INC uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
