Naučnici sa Harvarda otkrili prirodan lek za raspoloženje: Svakog dana jedite ovo voće i gledajte šta radi crevima - ublažava i depresiju!
- Harvardska pilot studija pokazala je da svakodnevni unos borovnica može da utiče na crevni mikrobiom i ublaži simptome depresije kod starijih osoba.
- U istraživanju je učestvovalo 18 ljudi starijih od 65 godina, a borovnice su donele veća poboljšanja od placeba, ali bez statističke značajnosti.
- Analiza stolice otkrila je promene u bakterijskim enzimima, uključujući gen povezan sa sintezom GABA, što otvara nova pitanja za dalja istraživanja.
Nova pilot studija istraživača sa Harvarda pokazuje da svakodnevni unos borovnica može pozitivno uticati na crevni mikrobiom i smanjiti simptome depresije kod starijih osoba, otvarajući put prirodnim metodama lečenja.
Istraživački tim Harvardske medicinske škole sproveo je ispitivanje kako bi otkrio na koji način svakodnevni unos voća utiče na mentalno zdravlje. Starije, sedentarne osobe nalaze se u posebnom riziku od depresije, a često nemaju lak pristup prirodnim načinima borbe protiv nje, poput fizičke aktivnosti i redovnog boravka u prirodi. Rezultati njihovog rada, ukazuju na veoma zanimljive promene u biologiji creva.
Pilot studija i mentalno zdravlje
U pilot istraživanju učestvovalo je 18 odraslih osoba starosti 65 i više godina, koje su imale blage simptome depresije. Učesnici su tokom tri meseca svakodnevno unosili ili 48 grama liofilizovanog praha borovnice, što odgovara količini od oko dve šolje svežih bobica, ili placebo prah bez aktivnih sastojaka. Kortni Milar, molekularna nutricionistkinja koja je predvodila tim, objasnila je glavne motive ovog naučnog poduhvata.
"Naš cilj bio je da preliminarno utvrdimo efekat konzumacije borovnica na crevni mikrobiom, metabolite i simptome depresije", navela je Milarova. Njeni prethodni radovi i analize već su nagoveštavali ogroman potencijal biljnih pigmenata u ishrani, pa je ovaj eksperiment predstavljao logičan nastavak te priče. Tim je pažljivo beležio svaku promenu u organizmu ispitanika od prvog do poslednjeg dana perioda testiranja.
Promene u mikrobiomu i uloga enzima
Nakon tri meseca, simptomi depresije poboljšali su se u obe grupe ispitanika. Oni koji su konzumirali borovnice pokazali su veća i ujednačenija poboljšanja, iako razlika u odnosu na placebo grupu nije dostigla statističku značajnost. Autori studije naglašavaju da je ovaj projekat zamišljen pre svega kako bi se testirala izvodljivost takve intervencije i prikupili podaci potrebni za osmišljavanje obimnijih kliničkih ispitivanja u budućnosti.
Pravo iznenađenje krilo se u analizama stolice, gde su naučnici sekvencirali DNK kako bi pratili crevne mikroorganizme. Identifikovane su promene u zastupljenosti gena šest grupa bakterijskih enzima kod korisnika borovnica, pri čemu je u pet grupa zabeležen jasan rast. Među njima se posebno izdvaja gen uključen u sintezu gama-aminobuterne kiseline (GABA), važnog neurotransmitera blisko povezanog sa smirenjem i regulacijom raspoloženja. Iako nivo same kiseline nije direktno meren u telu ispitanika, poznato je da biljna vlakna i antocijanini (plavi pigmenti) iz borovnica mogu snažno delovati na mikrobiom, što daje konkretan biološki trag za dalja istraživanja.
Ograničenja i značaj za dalja istraživanja
Učesnici ovog eksperimenta bili su pretežno stanovnici bele populacije i većinom žene, a zabeleženi simptomi kretali su se u opsegu blagih depresivnih smetnji. Zbog relativno malog uzorka, dobijeni rezultati ne mogu poslužiti za donošenje konačnih i širokih zaključaka o efikasnosti ove voćke, ali uspešno postavljaju scenu za naredne naučne korake. Tim sa Harvarda izričito ističe važnost uključivanja raznovrsnije populacije i većeg broja ljudi u buduće studije.
Zanimljivo je i to da su placebo efekti u ovakvim studijama redovna pojava, pa je i sama pomisao na svakodnevnu terapiju prahom izvesno mogla da podigne raspoloženje kod članova kontrolne grupe. Ipak, prisustvo specifičnih promena u crevnoj flori ukazuje na to da mozak i creva imaju izrazito složen, dvosmeran odnos koji komponente iz ishrane mogu značajno da oblikuju. Zbog toga naučnici upozoravaju da se pojedinačne namirnice ne smeju posmatrati kao magični i trenutni lekovi, već kao integrisani deo dugoročne strategije o očuvanju zdravlja.
"Naši podaci su preliminarni i zahtevaju dodatne studije kako bi se detaljno ispitala veza između borovnica, crevnog mikrobioma i raspoloženja kod starijih odraslih osoba", zaključili su istraživači u svom radu.
Neka prethodna manja ispitivanja su već pokazivala ohrabrujuće rezultate uz pomoć bobičastog voća, ali tek veliki broj učesnika može ponuditi konačan naučni sud. Nova saznanja o genima u bakterijama daju vrlo specifična biološka pitanja na koja će moderna medicina tek morati da pronađe tačan odgovor.
Kurir.rs/RTS
