"Ko nije čuvao koze i ovce, on ne zna šta su jad i nevolja": Kako je odrastao vojvoda Živojin Mišić - U selu se i danas mogu videti njegovi lični predmeti
- Struganik je rodno mesto vojvode Živojina Mišića, koji je odrastao u mnogočlanoj zadruzi i rano radio seoske poslove
- Njegova kuća je 1974. pretvorena u muzej sa vojno-biografskom i etnografskom postavkom o životu i tradiciji tog vremena
Živopisno selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, mesto je koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici, kao najmlađe od trinaestoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak "bubica". On je u knjizi "Moje uspomene" opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
- Porodica Mišić je rodom iz Tepca sa Durmitora i onda kada su došli ovde uzeli su prezime Mišić po jednom pretku, što je ranije i bio običaj u Srbiji. U knjizi piše da su sva mala deca morala da rade i da je on sa šest godina pomagao u svim seoskim poslovima, pa je tako i napisao: "Ko nije čuvao koze i ovce, on ne zna šta su jad i nevolja". Sve to nam govori da je vojvoda bio vrstan poznavalac svog naroda i mentaliteta Srba, jer je i on sam rođen u zadružnoj porodici, što je mnogo uticalo na njegove odluke u boju i životu - izjavila je ranije za RINU etnolog Ivana Đurić.
Kuća slavnog vojvode je 1974. godine adaptirana i pretvorena u muzejsku postavku i podeljena je u dva segmenta. Prvi je vojno-biografijskog karaktera, a u drugom delu nalazi se etnografska postavka koja govori o načinu življenja zadružnih porodica tog vremena.
- Rodna kuća Živojina Mišića, pored kulturnog, poseduje i istorijski značaj. Svi objekti koji se mogu videti u dvorištu predstavljaju spomenike tradicionalnog graditeljstva u Srbiji. Kuća pripada tipu kakve su pravljene u selima brdsko-planinskog tipa, kao što je Struganik. Ukopavanjem u nagib dobijao se podrum, a nad njim soba ili kelija. Na samom objektu postoje dvoja ulazna vrata, što je omogućavalo lakši kontakt sa ostalim objektima u okviru domaćinstva, a krov je na četiri vode i prekriven ćeramidom - rekla je Ivana.
Zadruge su bile porodice sa velikim brojem članova krvnih srodnika, a Mišićeva zadruga brojala je čak 60 članova. Koliko je bilo oženjenih zadrugara, toliko je bilo i vajata od drveta u kojima se nije ložila vatra. U njima se nalazio samo sanduk sa devojačkom spremom, kolevka i bračni krevet. To je bio jedini intimni prostor za mlade bračne parove.
- U muzejskoj postavci vidimo sve ono što je potrebno za život u tim zadružnim porodicama, od posuda koje su ručno pravili od prirodnih materijala, stubline gde se držalo brašno, naća gde se mesio hleb. Poslovi u kući bili su podeljeni na muško-ženske, pa je tako i majka slavnog vojvode, Anđelija Mišić, bila planinka zadužena za pravljenje belog mrsa - navodi etnolog.
Najznačajniji deo kuće bilo je ognjište, gde se ložila vatra i pripremala hrana. Porodica se najčešće okupljala u centralnom delu kuće jer tada nije bilo ni telefona ni televizije.
- To mesto je imalo ekonomsku i socijalnu funkciju, a verige iznad ognjišta imale su posebno značenje i magijsku funkciju. Kada nije bilo pisanih ugovora, zaklinjalo se upravo držeći se za verige i to je imalo istu težinu kao da je potpisan neki ugovor. Za ognjište se takođe vezuje verovanje da su ispod njega sahranjivani preci ili ispod praga - izjavila je Ivana.
Vojvoda Živojin Mišić bio je jedan od najobrazovanijih oficira u Srbiji. Predavao je taktiku na Vojnoj akademiji, a zatim svoja predavanja sistematizovao i u udžbenike. Govorio je nekoliko stranih jezika, bio je ađutant kralja Milana i Aleksandra Obrenovića i često je bio čak i penzionisan zbog iznošenja svojih stavova, ali je uvek vraćan u kriznim vremenima i ponovo reaktiviran.
- U istorijskom delu muzejske postavke nalaze se njegove lične stvari, strateški udžbenici, fotografije iz Kolubarske bitke i ostalih ratova koje je vodio. Tu će vas dočekati pravi istorijski vremeplov i bogata saznanja o velikom vojskovođi - kaže etnolog.
Vojvoda Živojin Mišić učestvovao je u svim ratovima koji su vođeni na teritoriji Srbije od 1876. do 1921. godine. Pored mnogih njegovih citata koji se ponavljaju svih ovih godina, najupečatljiviji je onaj: "Život je večita borba. Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred". Bio je oženjen Lujzom Krikner, a preminuo je 1921. godine u Beogradu.
(Kurir.rs/RINA)
