"NEKOLIKO PUTA SMO ZVALI HITNU POMOĆ, NISU HTELI DA DOĐU" Potresno iskustvo penzionerke: Komšinicu do bolnice morali da odvezu privatno i plate 6.000 dinara
- Snežana Šantić upozorava da Hitna pomoć često kasni, posebno u manjim sredinama, pa građani nekad moraju da plaćaju privatni prevoz do bolnice. Navodi primer komšinice za koju je taj odlazak koštao 6.000 dinara.
- Predlaže uvođenje 'dugmeta spasa' - malog GPS uređaja za starije i bolesne, koji bi jednim pritiskom slao signal nadležnoj službi i ubrzao pomoć.
Brzina reakcije Hitne pomoći često može da odluči o nečijem životu, posebno kada je reč o starijim i teško bolesnim osobama. Ipak, sve češće se u javnosti pojavljuju priče o dugom čekanju na ekipe, kašnjenju na intervencije, pa čak i navodnom odbijanju izlaska na teren, što otvara pitanje koliko je zdravstvena pomoć zaista dostupna građanima u najkritičnijim trenucima.
Koliko su penzioneri sigurni da će pomoć stići kada im je najpotrebnija i kome mogu da se obrate kada sistem zakaže za emisiju "Puls Srbije" govorila je Snežana Nena Šantić, predsednica udruženja penzionera Stari grad.
- Mi smo sada u nekim godinama kada smo skloni da češće zovemo Hitnu pomoć, čak i kada to nije neophodno. To moram da kažem, jer najpre nemamo koga da pitamo za savet. S druge strane, ako odete kod lekara na pregled, morate prvo da zakažete, a na termin se dugo čeka. Onda nas u jednom trenutku uhvati panika kada se ne osećamo dobro. Dobro je što Hitna pomoć u takvim situacijama može da reaguje savetom. Međutim, postoje i situacije kada ekipe zaista odmah dolaze. Recimo, noćas je čoveku pozlilo i njegovo stanje nije bilo dobro. I mene su kontaktirali, pa smo pozvali Hitnu pomoć. Ekipa je stigla u roku od 20 minuta, operacija je obavljena i sve je prošlo kako treba - počela je Šantić.
Dugo čekanje Hitne pomoći primorava građane da plaćaju privatne ekipe
Ukazala je na probleme sa dostupnošću Hitne pomoći, posebno u manjim sredinama, i ispričala kako je zbog izostanka reakcije državne službe za komšinicu morala da angažuje privatnu pomoć i plati 6.000 dinara za prevoz do bolnice.
- To je pozitivan primer i uvek želim da istaknem da su zaposleni u Hitnoj pomoći zaista preopterećeni i da ih ponekad nema dovoljno. Ipak, to nije opravdanje za neljubaznost i nekorektan odnos. Imamo situacije u kojima ekipe dobiju poziv, ali ne mogu da stignu na vreme. To je posebno izraženo u manjim mestima, gde su sela udaljena od gradskih ili opštinskih centara. Tada ljudi ponekad moraju da zovu privatnu Hitnu pomoć. U Beogradu i većim gradovima postoji mogućnost pozivanja privatne Hitne pomoći, dok je u manjim sredinama to mnogo ređe. Lično sam imala takvo iskustvo kada se razbolela moja komšinica, jedna divna žena. Hitna pomoć nikako nije dolazila, pa sam na kraju morala da pozovem privatnu službu. Odlazak do bolnice koštao nas je 6.000 dinara. To nije mali izdatak za nekoga ko živi od penzije ili za člana porodice koji mora da izdvoji taj novac. Nije nam bilo teško da prikupimo novac kao komšije, ali smo prethodno nekoliko puta zvali Hitnu pomoć, a oni nisu došli. Objašnjenje je bilo da su u gužvi. To ne može da bude opravdanje - kaže ona.
Osvrnula se na važnost pravilne procene hitnosti poziva, ali i na posebno težak položaj starijih osoba koje nakon pada ili iznenadnog pogoršanja zdravstvenog stanja ne mogu samostalno da pozovu Hitnu pomoć.
- Hitna pomoć bi trebalo da zna ko je prioritet, a ko nije. Ako neko kaže da je srčani bolesnik ili astmatičar, to su situacije koje zahtevaju posebnu pažnju. Važno je i da li je osoba uzela terapiju i kakvo joj je trenutno stanje, posebno kada se vreme menja. Ima zaista odgovornih lekara i tehničara koji brzo razgovaraju sa ljudima i procenjuju situaciju. Međutim, veliki problem nastaje kada osoba padne ili joj se nešto dogodi u kući, a ne može ni da dozove pomoć. Kada padnete, udarite se ili nešto slomite, u tom trenutku često ne možete trezveno da razmišljate o tome kako da pozovete Hitnu pomoć, koji je broj ili kako da objasnite šta se dogodilo. To su situacije o kojima bi trebalo da razmišljamo na drugačiji način - istakla je Šantić.
- Hitna pomoć je državna institucija u okviru zdravstvenog sistema, ali već dugo govorimo o tome da bi trebalo uvesti drugačiji način komunikacije sa građanima. Veliki sam zagovornik takozvanog dugmeta spasa, odnosno teleasistencije. Reč je o malom GPS uređaju koji se nosi u džepu ili oko vrata.Kada osobi zatreba pomoć, dovoljno je da pritisne dugme, a signal se pojavi na ekranu u opštini ili nekoj drugoj nadležnoj instituciji, na primer u mesnoj zajednici. Takav projekat imali smo na Starom gradu i trajao je tri godine. Kada bismo mogli da ga obnovimo, ja bih, da mi je majka živa, prva njoj iznajmila takav uređaj, kako bih bila sigurna da će neko moći da joj pomogne u slučaju da padne, da se nešto dogodi u kupatilu ili da dođe do nezgode u kući. Jer, u trenutku kada osoba padne, nije problem samo sam pad već i posledice udarca u glavu, preloma ramena, kolena ili kuka. Zato bi ovakav uređaj bio veoma koristan, a nije ni skup. Njegova cena je danas oko 1.000 dinara mesečno. Korisnik nosi uređaj, a u nadležnoj instituciji na ekranu se pojavljuju njegovi podaci i broj telefona. Zatim se osoba može odmah kontaktirati - za Kurir televiziju, objasnila je Šantić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir televizija je dostupna na kanalu 14 za korisnike MOVE platforme, na kanalu 114 za korisnike MTS Iris TV i na kanalu 014 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.
Kurir.rs
