Vojnik koji kuva kafu, raznosi poštu i 24 časa je na raspolaganju nadređenom oficiru, to je posilni. Posebna vojnička funkcija, ustanovljena u ruskoj vojsci još u 17. veku, da bi je kasnije prihvatile i druge zemlje.– Posilni je vojnik koji je dodeljen starešini da se brine o njegovom odelu, o spremi, o konju i o svemu ostalom u čemu je potrebna pomoć jednom oficiru – objašnjava potpukovnik dr Ivan Mijatović.To je bila privilegovana dužnost i karakteristika kako srpske, tako i ostalih vojski.Potpukovnik Mijatović, direktor Vojnog muzeja, kaže da je posilni mogao da bude vojnik sa završenom vojničkom obukom.– Posilni je vojnik koji je dodeljen starešini da se brine o njegovom odelu, o spremi, o konju i o svemu ostalom u čemu je potrebna pomoć jednom oficiru – kaže Mijatović.To je bila jedna privilegovana dužnost i ona je bila karakteristika srpske vojske, ali to je bila karakteristika i drugih vojski, kaže istoričar Bojan Dimitrijević.– Posilni je dakle uvek bio tu, od 00 do 24 časa ali je, takođe, imao neke privilegije, zato što je prosto bio intimus oficira koji je komandovao. Mogao je da ima bolju hranu, mogao je da svojim prijateljima iz jedinice učini nešto, da im izda dozvole za grad ili da ima neku drugu privilegiju – objašnjava istoričar Bojan Dimitrijević.Bez posilnog nema izuvanja?Posilni je brinuo i o uniformi oficira, a poseban zadatak mu je bio izuvanje oficirskih čizama. Oficir koji nije imao posilnog morao je da poseduje određeni alat, jer sam nije mogao da izuje čizme, koje su bile od čvrste kože i duboke do kolena.– Jednostavna drvena naprava, koja je pomagala oficiru da sam skine čizmu. Sa malim nogicama i osloncem i naravno čizma se lakše skidala. Dakle na podu, drugom nogom se pridrži da se sprava ne pomeri, stavi se gornji deo pete na spravu i jednostavno se čizme skine – kaže potpukovnik Mijatović.Za vreme rata posilni je imao komplikovanije zadatke i uvek je morao da bude uz oficira.– Biti posilni za vreme rata je ipak, na neki način bila privilegija zato što niste baš direktno izloženi nekim pogibijama kao obični vojnici i oficiri, nego ste prosto uz komandira, komandanta. Na taj način, jeste da radite po ceo dan i noć, ali ste, ipak, na sigurnom u zavetrini i osluškujete, odnosno, vidite sve što se dešava – kaže Dimitrijević.Zapisi posilnih - vredni istorijski izvoriZahvaljujući zapisima koje su ostavili posilni Živojina Mišića i kralja Petra, istoričari danas imaju kompletniju sliku o ovim ličnostima.– Posilni koji je bio dodeljen Živojinu Mišiću pamti ga kao čoveka koji je radio po ceo dan i noć. Pamti njegov sto u šatoru na položaju kao komandanta armije, da je sadržao samo mape. Znao je često da zaspi na ruci. Posilni koji je bio dodeljen kralju Petru kao vozač, često je davao komentare, koji, reklo bi se, svedoče o kralju Petru kao jednom iskrenom, srdačnom vladaru koji se brinuo o svojim vojnicima – navodi Dimitrijević.Posle Prvog svetskog rata ulogu posilnog preuzima tzv. ćata, a u današnje vreme se ova vojnička funkcija potpuno izgubila.
