BEOGRAD - Kada je pitaju, Iskra kaže da vidi. Sa devet godina, još uvek nema pojam o tome šta znači biti slep. A zašto bi ga i imala, kad može sve: da svira klavir i violinu, da kliza, da vozi rolere i bicikl, ide u školu i igra se sa drugom decom.
Iskra Milenković je slepa devojčica iz Aranđelovca koja ima izvanredan muzički talenat. Ona poseduje apsolutni sluh, što znači da je u stanju da odsvira sve što čuje. Njena prva ljubav je, kako sama kaže, klavir, ali svira i violinu.Ova devojčica je na Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije osvojila prvu nagradu u kategoriji klavira, a sada se priprema i da u Parizu, vršnjacima iz cele Evrope pokaže šta zna.
U muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Zemunu kažu da Iskra sama za sebe tvrdi da nikada nije umorna, da ne voli da spava i da sve može da uradi.
"Iskra neke stvari zna bolje od srednjoškolaca, iako ima samo devet godina. U istoriji naše škole do sada je bilo, možda, samo pet ovako talentovanih đaka", kaže Mila Lacković, direktor ove muzičke škole.
Iskrina majka, Isidora Milenković ispričala je kako je otkrila talenat kod svoje ćerke.
"Iskra se uglavnom igrala sa zvučnim igračkicama. Imala je male klavire kojih je bio pun krevetac. Jednog dana, kada joj je bilo tri godine, iz kreveca smo čuli melodiju "Na kraj sela žuta kuća" koju je ona, po sluhu, svirala. Ona je bila tako mala, skoro da nije znala ni da priča. Imala je nepunih pet godina kada smo saznali za muzičku školu u Zemunu za decu oštećenog vida. Tamo su nam zakazali razgovor, otišli smo, i prihvatili su je nakon što su je poslušali", kaže ona.
Iskra ima brata i sestru blizance. Ove trojke iz Aranđelovca rođene su prvim odloženim porođajem u Srbiji i same po sebi predstavljaju jedno pravo malo medicinsko čudo.
Iskra je rođena prva, 18. februara 2005. Nakon toga, porođaj je prekinut, a nedelju dana kasnije na svet su došli Irina i Aljoša. Nažalost, biti prvi u ovom slučaju joj nije donelo sreću – Iskra je život započela u inkubatoru, u kome je i trajno ostala bez vida. Ipak, kako je moglo, sve se dobro završilo. Majka čuvenih trojki, Isidora Milenković ispričala je da joj porođaj, što je i očekivano, nije bio ni malo lak.
"U šali smo moj porođaj zvali "porođaj na odloženo". Saznala sam tek u petom mesecu da nosim trojke, a tada je bilo kasno da se bilo šta uradi. To je bilo prirodno začeće i moja prva trudnoća. Dr Dušan Stanojević, koji me je porodio priznao mi je da je u svetu urađeno samo nekoliko ovakvih porođaja i da je i on sam o tome čitao samo u knjigama", objašnjava Isidora.Odrastanje ovih trojki bilo je specifično. Irina i Aljoša imaju sestru bliznakinju koja ne vidi, i o kojoj brinu, a Iskri možda baš oni nadoknađuju nedostatak vida. Jer, da nema njih, njen život bi se značajno razlikovao.
"Iskra je imala prednost i zato što ima brata i sestru istih godina, pa je išla svuda gde i oni – na igralište, u igraonice... Nije ostajala kod kuće, a možda je ja ne bih ni vodila na toliko mesta da je bila sama, jer bih mislila da joj to nije interesantno. Sa Irinom i Aljošom je uvek gurana među drugu decu", priča Isidora.
"Ona sada u igraonici ostaje sama, bez mene, ranije sam ja bila stalno sa njom. Dobro se snalazi, naravno da je potrebno nešto više rada i truda, ali što više radite, oni postaju samostalniji i spremniji za život. Kao što je i inače sa decom", kaže ona.
Iskra se lepo druži sa drugom decom. Ide u osnovnu školu, odlazi na rođendane. Njena majka kaže da sa decom nikada nisu imali problema, i da je ponekad teže izaći na kraj sa odraslima. Deca koja se sa Iskrom igraju ne pridaju značaj njenom hendikepu – za njih je ona kao i svi drugi.
"Deca ne shvataju Iskrin problem. Njen drug je jednom rekao: "Nama je učiteljica rekla da Iskra ne vidi ništa, a ona kad ide nikad ništa ne udari, to je nemoguće, ja bih udario u sve", kaže Isidora kroz smeh.
