Vlado Mićunović glavni i odgovorni urednik srpsko-ruskog magazina “Naše slovo” posle temeljne istrage, došao je do podatka koji ukazuju na to da bi ruski predsednik Vladimir Putin možda mogao da ima srpske krvi.
U istrazi u kojoj mu je svesrdno pomogao kustos Živko Marković, prema Mićunovićem svedočanstvu, krenuli su od biografije slavnog srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića.
Dobar deo tih zapisa odnosi se na lude dečačke dane Dositeja, koji se do zakaluđerenja zvao Dimitrije, kao i njegovog najboljeg druga Nikole Putina, zvanog Nika. Ovu dvojicu nemirnih pajtaša, spremnih na svakakve avanture i izazove u traženju novih saznanja o životu, običajima i veri, povezivao je još vedar duh i velika hrabrost.
Njih dvojica potiču iz mesta zvanog Čakovo, koje je u to vreme pripadalo rumunskom delu Banata. Zajedno su u Temišvaru kod istog majstora Petra Jakovljevića, izučavali krznarski zanat.Još pre povezivanja životnih puteva Nike i Dimitrija (Dositeja) ovaj drugi krenuo je s velikom neuspelom avanturom: pokušao je da beži u kaluđere, odnosno u Tursku.
Dva drugara, Putina i Obradovića, u mnogom je približavala činjenica da su obojica bili siročad: Nika je imao samo majku, a tri godine mlađi Dimitrije nije imao ni oca ni majku.Za Niku se mnogo kasnije zainteresovao i Marko Živković, profesor Univerziteta u Bukureštu. Pišući svoju doktorsku disertaciju o Dositeju on je zaključio da se nakon povratka iz manastira Hopovo Putinu gubi svaki trag: nije našao nijedan podatak u rodnom mu Čikovu, niti u Državnom muzeju u Temišvaru.
Kustos Marković je u cilju saznavanja istine napisao pismo koleginici iz Rumunije Olgi Putin, kustosu Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve u Temišvaru.
Odgovor od gospođe Putin stigao je u Novi Sad 1. avgusta 2000. U njemu je saopštila da od početka 20. veka porodice Putin više nema u Čakovu, ali ima jedino u Ivandi, odakle i ona potiče. Gospođa Putin naglasila je u odgovoru na pismo da se i lično interesuje za svoje poreklo.
Kaže da su se Putini doselili s Kosmeta za vreme Velike seobe Srba 1690. Jedna njihova grana pokušala je preko karpatskih gudura da stigne do Rusije. Bila je to prava golgota po najvećoj hladnoći, jer su krenuli na put u kasnu jesen, uz veliku neizvesnost da li će savladati sve zamke surovih Karpata. Olga Putin navela je još da se njen deda za vreme Prvog svetskog rata priključio Srbima u Rusiji.
Iz Potiske, Pomoriške i Podunavske vojne granice u Rusiju se preselilo oko 25.000 Srba koji su tamo osnovali svoja nova naselja sa zavičajnim imenima. To je počelo 1751. i trajalo više godina. Postavlja se pitanje kako se o Niki Putinu posle njegovog povratka u Čakovo baš ništa ne zna. Najverovatnije je taj nemirni vatreni duh posle neuspele hopovske avanture s nekom od srpskih grupa odezdio u Rusiju i tamo zaorao brazdu, pustio koren u rusku zemlju, savio svoje gnezdo i oformio porodicu na novom ognjištu.
Pošto su se srpski Putini tada zaputili u Rusiju, logično se nameće pitanje: nije li sadašnji predsednik Rusije jedan od potomaka Nike Putina ili nekog drugog od te familije iz Vojvodine, čiji još dublji koreni dosežu do srpskog stradalačkog Kosova? Nije li ovaj mudri i uzdržani, ali kad treba i veoma odlučni državnik, naše gore list – kao što je u žilama ruskog cara Ivana Groznog, preko njegove bake po ženskoj liniji, Ane Glinske (potiče iz srpske vlastelinske porodice Jakšić) – takođe tekla srpska krv?
Prema Mićunovićem pisanju, u međuvremenu je i Putinov brat od strica saznao da se ovde istražuje moguće Putinovo srpsko poreklo. Na pitanje da li se ljutio ili uvredio, dobio je sledeći odgovor:
"Ne da se nije ljutio, već se radovao toj priči i sve vreme uz pomoć jednog broja prisutnih prijatelja je, videlo se navijao za srpsku verziju".
