HAG - U Međunarodnom sudu pravde danas je izlaganjem predstavnika srpskog pravnog tima nastavljena usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području hrvatske od 1991. do 1995. godine.
Nemački profesori Kristijan Tams i Andreas Cimerman svoje izlaganje su posvetili proceduralnim pitanjima nadležnosti suda za odlučivanje u ovom sporu pre 27. aprila 1992. godine, kao i odgovornosti Srbije po Konvenciji o sprečavanju genocida.
Oni su izneli sudu svoje stavove da je pravno neosnovana tvrdnja Hrvatske da se Konvencija moze primeniti i retroaktivno, kako bi se zasnovala odgovornost Srbije za događaje iz 1991, što su potkrepili brojnim slučajevima iz međunarodne prakse tokom 20. veka.
Profesori Cimerman i Tams su ukazali da do 27. aprila 1992. godine Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), čiji je pravni sukcesor Srbija, nije postojala kao država, pa je samim tim nije ni obavezivala Konvencija o sprečavanju genocida, koja je osnov hrvatske tužbe.
Kako su zločini sa genocidnom namerom koje je opisala Hrvatska mahom dogodili pre nastanka SRJ, odnosno Srbije kao države kada je počela da je obavezuje Konvencija o sprečavanju genocida, hrvatska tužba protiv Srbije za genocid gubi smisao, istakao je tokom svog izlaganja Cimerman."Slučaj Hrvatske na taj način u potpunosti zavisi od vremenske nadležnosti suda za odlučivanje, odnosno na retroaktivnoj primeni Konvencije o genocidu na opisane događaje", rekao je Cimerman.
Takođe, kako je naveo, zavisi od mogućnosti pripisivanja tih akata nasilja Srbiji pre nego što je postala ugovorna strana Konvencije o genocidu.
Profesor Cimerman je ukazao da Srbija ne može da bude odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu pre 27. aprila 1992. godine, niti taj Sud ima nadležnost da odlučuje o njima. On je podsetio da je Srbija u svojim pisanim podnescima prilično intenzivno obradila to pitanje, ali da je u svojoj prošlonedeljnoj usmenoj prezentaciji Hrvatska pokušala da odgovori na te argumente pogrešno ih interpretirajući.
Cimerman je pored ostalog naveo da bi država biti odgovorna za nasilje po običajnom pravu zasnovanom na zabrani genocida još pre nego što je Konvencija o genocidu postala obavezujuća za državu, ali odgovornost države za kršenje običajnog prava nije pitanje kojim se bavi taj Sud, što je potvrđeno i u njegovoj praksi.
Tams je govorio o pitanjima retroaktivnosti i pokazao da su akti na koje se Hrvatska oslanja ne rukovode Konvencijom o genocidu, kao i pokušaju, kako je naveo "magičnog transferisanja odgovornosti na nepostojeću državu Srbiju".
On je istakao da Konvencija nema retroaktivno dejstvo, pa tako da ni odgovornost ne moze da bude retroaktivna. Tams je napomenuo da na pitanje "sukcesije odgovornosti" hrvatska strana uopšte ne obraća pažnju "već ga izbegava".
Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti, jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora.
Rasprava se nastavlja sutra izlaganjem članova srpskog pravnog tima profesora Vilijema Šabasa i advokata Novaka Lukića i Dušana Ignjatovića.
Šef pravnog tima Srbije Saša Obradović juče je u uvodnom izlaganju odgovorio na hrvatske optužbe i osporio kredibilitet dokaza koje je Hrvatska predstavila sudu.Obradović je podsetio je da od samog početka spora, hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta, izrazivši tom prilikom i žaljenje za sve žrtve.
Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.
To je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.
Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.
Sud će utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.
Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.
Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.
O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske. To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas.
Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.
