BEOGRAD - Za radna mesta.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže da su se investitori za neka od 167 preduzeća u restrukturiranju već javili. Ne može da otkriva ko su oni, ni koliki je broj preduzeća za koja ima zainteresovanih, ali, kako kaže, država se svim snagama trudi da sačuva posao ljudima.Do kada država može da izdrži da radnici u preduzećima u restrukturiranju budu na budžetu?- Država će narednih šest meseci ostavljati mogućnost da taj problem bude rešen. Bilo je najjednostavnije da smo rekli: „Poštujemo odluku Ustavnog suda, to je jedino moguće i gotovo, svi idete na ulicu.“ Mi to nećemo da uradimo, zaista se očajnički borimo da u dijalogu sa sindikatima i poslodavcima dođemo do najboljih rešenja.Neki ekonomski analitičari kažu da time samo produžavate agoniju.- To su ekonomski analitičari, koji nikad neće morati da se sretnu s tim radnicima. Još nisam čuo da su dali neku konkretnu ideju, osim da otpustimo te ljude.Najavljen je dolazak stranih investitora - ko su oni i za koja preduzeća?- Država radi na tome, neki investitori su se već javili. Za „Sartid“ ima nekoliko zainteresovanih, kao i za neka druga preduzeća, ali ne mogu sada da otkrivam ko su oni niti za koliko preduzeća ima interesenata. Nažalost, nema ih za sva.Šta će biti s firmama za koje nema interesenata?- Svaki radnik će imati socijalni program, to nije sporno. Međutim, gledamo da sačuvamo proizvodnju, jer socijalni program, ma koliko velikodušan bio, pre ili kasnije će se potrošiti. Zato tražimo posao za te ljude.Roditelji koji su u teškoj ekonomskoj situaciji dobijaju manju novčanu pomoć od hranitelja?- Skrenuta je pažnja na taj problem. Moramo da pogledamo kompletan zakon o finansijskoj podršci porodici. Curi novac, postoje nelogičnosti, i to moramo da sredimo. Imaćemo više razumevanja.Hoće li oni dobiti više novca?- Bez promene zakona ne može. Slažem se da postoji nepravda, trudićemo se da je ispravimo. Evo, postoji mogućnost da porodilje ostvare pravo na produženu negu ako dete ima zdravstvenih problema, razvojnih smetnji. U Beogradu je bilo više od 7.000 zahteva koji su odobreni. Da li mislite da mi u glavnom gradu zaista imamo toliko dece s takvim problemima? Zato ćemo za takva, a i mnoga druga prava uvesti veću kontrolu.Savet građanima - kako da prežive u Srbiji?- Nema tu nikakvog saveta, svi mi živimo u jednoj zemlji. Nekome je lepše, nekome nije, ali trudimo se da se nešto promeni. Kad je reč o ministarstvu koje vodim, hoćemo da angažujemo privredu i biznis da pomognu ljudima. Na meni je da pokušam sve što mogu. Odneli smo pet tona hemije u Dečje selo, donaciju kompanije „Albus“, kao i pet tona hrane u Veternik, donaciju kompanije „Frikom“.Od toliko bogatih ljudi, spali smo na dve firme.- Neće biti samo dve, ja se trudim da svake nedelje bar jedna kompanija da nešto. Izaći ću pred Vladu s predlogom da se donacije oslobode poreza, da ljudima damo motiv da nešto urade.Da li su te firme ponudile pomoć ili ih vi zvali?- Ja sam njih zvao. Mene će prijatelji početi da izbegavaju - kad god završimo razgovor, pitam: „Ej, a da li bi mogao..., za stare, ortopedska pomagala...“ Šta da radim. To je moj posao.
Izmene Zakona o raduSRBIJA TREBA DA SE USAGLASIUkoliko se radna grupa ne usaglasi oko izmena Zakona o radu, koji je dalji plan?- Ne postoji zakonska obaveza da se radna grupa usaglasi. Suština je da se Srbija usaglašava. Nadam se da će se svi učesnici u socijalnom dijalogu dogovoriti, a konačni sudija je Skupština.Da, ali vi imate apsolutno većinu.- Baš zato treba ceniti napore Vlade da se postigne konsenzus između svih učesnika socijalnog dijaloga.
