O katastrofalnim poplavama u našem regionu poslednjih dana izveštavali su gotovo svi svetski mediji, a njihove uzroke i posledice analizirali su čak i neki ugledni naučni časopisi.
Scientific American piše da su štete i ljudske žrtve, iako velike, mogle biti i veće da nije bilo pravovremenih upozorenja stručnjaka, među kojima se posebno ističe ono Meteo Alarma, jedinstvenog servisa u Evropi koji objedinjuje službene prognoze i najave vremenskih nepogoda na jednostavan i lako razumljiv način. U projektu koji ima svoju web stranicu učestvuje više od 20 evropskih zemalja, a nedavno mu se pridružila i BiH.Scientific American upozorava da će vremenskih ekstrema i nepogoda sa globalnim zagrevanjem biti sve više.U svojoj analizi poplave list ističe da je ključni uzrok obilnih padavina, koje su na nekim lokacijama u Srbiji i BiH nadmašile trećinu ukupnih godišnjih količina, bilo neočekivano sporo premeštanje ciklona.Naime, umesto da se nošena mlaznim strujama koje na našoj polulopti kruže velikim brzinama sa zapada prema istoku na visinama od sedam do 12 kilometara, brzo premesti preko naših krajeva, zona niskog pritiska se odvojila i 'parkirala' danima nad našim regionom. Topao i vlažan vazduh sa Sredozemlja sudario se 13. maja sa hladnijim sa severa i pokrenuo nezapamćene bujice kiša. Drugi ključni problem u ovom scenariju bilo je to što je tlo već bilo natopljeno aprilskim kišama pa nije moglo upiti značajniji deo novih padavina. 'Videli smo događaj bez presedana', rekao je za Sciam Steven Boven, pomoćni direktor i meteorolog iz osiguravajuće grupe Aon Benfield.Boven kaže da je poplava, prema prvim procenama, uzrokovala štete od oko 1,4 milijarde dolara. Bujice su na mnogim lokacijama odnele oznake upozorenja na minska polja, a vrlo verovatno su i dislocirale veliki broj mina.Dimitar Ivanov, meteorolog iz Svetske meteorološke organizacije, kaže da su posledice mogle biti i znatno gore da nije bilo crvenih upozorenja lokalnih i evropskih agencija. Naime, srpska i bosanske vlasti objavile su nekoliko dana ranije najviše nivo upozorenja na kiše i poplave preko Meteo Alarma.'Verujem da je pravovremena informacija u ovom slučaju stvarno pomogla da se smanje gubici', rekao je Ivanov za Climate Central.Meteorolog još ističe da je Balkan poslednjih godina doživro više klimatskih ekstrema. Zima 2011. na 2012. godinu bila je jedna od najhladnijih u više decenija, a nakon nje je usledilo ekstremno vruće, suvo leto s najgorim sušama u 40 godina i razornim šumskim požarima.'Dakle ovde možemo videti jasan trend ekstremnog vremena', rekao je Ivanov.Međudržavni panel za klimatske promjene (IPCC) u svom je izveštaju upozorio je da će s globalnim otopljenjem ekstremnije padavine postati učestalije. Naime, kako efekat staklene bašte zagreva atmosferu, on apsorbuje veće količine vodene pare pa kiše mogu postati obilnije čak i u krajevima koji će dugoročno postati sušniji.Jedan od primera je i prošlomesečni ciklon na Floridi u kojoj je u području Pensacole u samo 24 sata palo gotovo 40 centimetara kiše.Boven u zaključku upozorava da su prošlogodišnje poplave koje su pogodile srednju Evropu uzrokovale štete od 20-ak milijardi dolara. Smatra da bi se sve zemlje, ne samo evropske, trebale na odgovarajući način i na vreme pripremiti za ekstremniju klimatsku budućnost.'Mislim da bi države trebale raditi malo proaktivnije na pripremama za ovakve vrste događaja', naglasio je Boven. (Tportal)
