Zaostavština Dobrice Ćosića koju je više od deset godina beležio i snimao kamerom njegov prijatelj Slobodan Gavrilović, izazvala je pravi zemljotres u regionu, s obzirom na to da je ovo prvi put da se arhiv i tajne jednog tako važnog čoveka otvore odmah posle njegove smrti, a da se ne čeka kako to nalaže arhivska građa, 20 ili 50 godina.“Uprava mi da Ranka Balondu, on je bosanski udbovac, bio je pomoćnik upravnika, da me prati. U zaranke mi krenemo. On me vodi ka logoru. Vodi me da mi pokaže ostrvo, njihove barake, gde oni i kako žive. Idemo putem, ljudi tucaju kamen i prave put. Rade, tucaju maljem kamen, vrlo ozbiljni ljudi. Ja kažem:- Zdravo, drugovi.Oni ćute. Ja se seknem: zašto ovi ljudi meni ne odgovaraju? Pođem dalje, druga grupa isto:- Zdravo, drugovi.Oni ćute. Okrenem se Ranku Balondi:- Šta ovo znači? Zašto ovi ljudi mene ne otpozdravljaju?- Oni nisu dostojni da tebi otpozdravljaju.- Kako nisu dostojni?- Oni su izdajnici, oni su neprijatelji, oni su agenti. Nemaju oni moralno pravo da tebi otpozdrave.- Vrati me nazad u upravu. Ja ne mogu dalje da idem i da prolazim pored ljudi koji neće da mi odgovore na pozdrav.Počinjem da sumnjam da je tu nešto duboko bolesno, opasno, svirepo, a već sam čitao te logore Sibirske, priče o Staljinovim logorima pa sad mislim nije valjda ovo kopija Staljinovog logora.Odem u Trstenik, tražim Đilasa, prvo njemu da kažem. Dobijem obaveštenje da je on u Niškoj Banji. Letuje sa Vlahovićem i Dedijerom. Sednem na voz i odem u Nišku Banju. Oni u Cvetkovićevoj vili zaseli.- Šta je bilo Dobrice, što si se vratio – pita me Milovan?- Drugovi, ja sam tamo video ljudski pakao!- Kakav pakao!?- Pravi ljudski pakao!Ispričam šta sam sve video. Odjednom Veljko Vlahović kaže:- Ti Dobrice, ne razumeš dijalektiku klasne borbe.A Dedijer, cinik kaže:
- Šta si očekivao, da ćemo da ih odvedemo u Opatiju, pa ćemo da ih hranimo mlekom i mileramom. Oni su neprijatelji, ruše Jugoslaviju.Đilas šeta, ćuti i odjednom nestade. Dedijer samo što me ne bije, a čuveni pedagog i humanist Veljko Vlahović mi drži teoriju o dijalektici klasne borbe.Vrati se Đilas i kaže:- Dobrice, sutra u pola dva da se javiš Rankoviću i kaži Marku sve što si nama ispričao.Dođem u pola dva kod Rankovića.- Šta je Dobrice, što si se vratio?- Druže Marko, to nije radni logor, to je mučilište, to je ubijanje ljudskih duša. Bolje da osnujete preki sud, možete i mene da stavite u taj sud, pa ko je izdajnik da ga sudimo kao izdajnika, ali to mučenje ljudi, to nije ljudski, ni komunistički. Ranković ustaje, otvara vrata i kaže:- Bevc, dođi ovamo.Bili su kabinet do kabineta. Dolazi Bevc i Marko kaže:- Pričaj Dobrice.Ja im ispričam taj užas. Kardelj u sred te priče kaže:- Marko, pa ja sam sumnjao da je tamo neka pizdarija.On, koji inače, ne zna srpski, izgovori tu reč, da je to pizdarija.
O tome kako je zatvoren logor možete pročitati u najnovijem broju Nedeljnika.
