BEOGRAD - Železnice Srbije danas će radno obeležiti Dan železničara 15. septembar i 130 godina postojanja srpskih železnica. Železnice Srbije su saopštile da će potpredsednik vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, sa rukovodstvom Železnica Srbije, obići Telekomandni centar u železničkoj stanici Beograd ranžirna u Makišu.
Mihajlović će s predsednikom Skupštine Železnica Srbije Zoranom Anđelkovićem i izvršnim direktorima Predragom Jankovićem i Svetozarom Ćapinom, zatim obići i radove na obnovi železničke deonice Lazarevac - Lajkovac, na pruzi Beograd - Bar, koja je pretrpela velika oštećenja u majskim poplavama, saopštile su Železnice.
Za Dan železničara uzet je 15. septembar, jer je na taj dan 1884. godine, po novom kalendaru, krenuo prvi voz u Srbiji na pruzi Beograd-Niš. Razvoj železničkog saobraćaja na ovim prostorima doživeo je ekspanziju krajem 19. i početkom 20. veka, odvijajući se na teritoriji tadašnjih država: Srbije, Crne Gore, Austrougarske i Turske.
Za istoriju Jugoslovenskih železnica je važna 1854. godina kada je puštena u saobraćaj pruga Lisava-Oravica-Bazijaš s konjskom, a novembra 1856. godine i s parnom vučom.Posle Prvog svetskog rata na našoj teritoriji ostao je deo ove pruge u dužini od 27 kilometara, od državne granice kod Jama, preko Jasenova i Bele Crkve do državne granice između Vračevog Gaja i Bazijaša.
Vremenom su pojedini delovi pruge demontirani i sada je u eksploataciji samo deo pruge izmedu Jasenova i Bele Crkve. Sve kasnije izgrađene glavne pruge u Vojvodini položene su u smeru ka Pešti.U okviru tadašnje Otomanske imperije na našoj teritoriji je 1874. godine puštena u saobraćaj pruga od Skoplja do Kosovske Mitrovice.Na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost i dobijena su još četiri nova okruga-Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički.
Na tom kongresu Austrougarska je pomogla Srbiji da dobije nove teritorije, ali je to uslovila sklapanjem posebne konvencije kojom je Srbiji nametnuta obaveza da napravi prugu od Beograda do Vranja i granice s Turskom i Bugarskom za tri godine. Srbiji je, takođe, nametnuta obaveza zaključivanja ugovora o trgovini i zahtev da se obavi regulacija Đerdapa. Ovakav ugovor srpska vlada je odobrila Zakonom o proglašenju konvencije.U Srbiji, iscrpljenoj ratom protiv Turaka, vladala je ekonomska kriza i država nije bila u stanju da odgovori obavezama koje su proizilazile iz sklopljene konvencije.
Beč je stalno urgirao, upozoravao i pretio i aprila 1880. Srbija je bila primorana da potpiše novu konvenciju koja se isključivo odnosila na izgradnju pruge.Rok za izgradnju pruge bio je opet tri godine, odnosno 15. jun 1883. godine. Krajem 1880. godine vlada je raspisala licitaciju na koju se javilo jedno francusko društvo iz Pariza - "Generalna unija". Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom 3. jula 1881. godine udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj dogadaj zbio se "kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta" - to mesto je u blizini današnjeg mosta Gazela u Beogradu).Posle samo godinu dana "Generalna unija" je bankrotirala, pa je radove nastavilo novoformirano Društvo za izgradnju i eksploataciju Srpskih državnih železnica.Zbog toga je prvi svečani voz na pruzi Beograd-Niš zakasnio čitavih petnaest meseci i protutnjao Moravskom dolinom 23.8.1884. godine odnosno 4. septembra po Gregorijanskom kalendaru.
Redovni saobraćaj je počeo 3. septembra 1884. godine odnosno 15. septembra po novom kalendaru.Posle Prvog svetskog rata sve ove teritorije su se ujedinile u Kraljevinu SHS i železnička mreža je postala jedinstvena, kakva je ostala i posle Drugog svetskog rata.
