BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi danas dan Svetog Dimitrija - Mitrovdan. Toe je stajaći praznik što znači da se uvek slavi 8. novembra, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i na šestom je mestu liste najvećih srpskih slava.
Uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđev danak hajdučki sastanak.
Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna koji je pogubljen zbog širenja hrišćanstva. Rođen u Solunu u trećem veku naše ere, Dimitrije je ignorisao naređenje cara Maksimilijana da progoni hrišćane, i javno je propovedao hrišćanstvo. Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen.
Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna što je i danas. Po predanju, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije "bdeo nad tim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća", a i danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju.
I u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. (Beta/Wikipedia)
