BEOGRAD - U društvima u kojima je kultura istisnuta i proterana iz svakodnevnog života nema ni demokratije, ocenio je večeras pisac i kolumnista Dragan Velikić na panel diskusiji u Centru za kulturnu dekontaminaciju pod nazivom "Kultura demokratije - Kultura u demokratiji".
Navodeći da demokratija podrazumeva slobodne izbore i nezavisno sudstvo, kao i samosvesnog građanina, Velikić je istakao da je u svakom društvu osnova demokratije srednja klasa, a da je u Srbiji taj društveni sloj skoro potpuno uništen. Najlakše je vladati neukima, ukazao je Velikić i ocenio da je posle raspada Jugoslavije nestao jedan kulturni model i vrednosni sistem i da je nastao interegnum u kome i danas živimo.
On je istakao da se društvo ne može ponovo izgraditi bez kulture i da je upravo kultura ta koja ponovo povezuje narode u bivšim jugoslovenskim republikama, ali da je za zajednički suživot neophodno i da se suočimo sa ratnim zločinima.
Govoreći o značaju kulture u procesu suočavanja društava na prostoru bivše Jugoslavije sa teškom prošlošću, Velikić je posebno istakao rad reditelja Olivera Frljića za koga je ocenio da je svojim predstavama otvorio neka teška pitanja i stekao mnogo neprijatelja.
Hrvatska književnica Slavenka Drakulić je ukazala da ne treba imati prevelika očekivanja od nekakvog pozitivnog uticaja kulture na društvena zbivanja navodeći da je kultura i u bivšoj Jugoslaviji, ali i u sadašnjim državama na tom prostoru bila i ostala sluga politike. Osvrnuvši se na ulogu intelektualaca u društvu, ona je rekla da ne treba zaboraviti da su pojedini ljudi iz kulture učestvovali u raspirivanju rata na prostoru bivše Jugoslavije.
Drakulić je ukazala da je problem i u tome što mediji na prostoru bivše Jugoslavije ne štite javni interes već služe interesima i ciljevima pojedinaca. Prema njenim rečima, na tu medijsku sliku se nadovezuje i kultura u kojoj se gleda partijska i nacionalna podobnost i ne stvara prostor da se čuje drugo mišljenje.
Albanski pisac Fatos Lubonja, predstavnik Foruma za demokratiju, rekao je da se čitava Evropa, a ne samo Balkan suočava sa problemom rastućeg nacionalizma. On je naveo da je to iskusio tokom života u Italiji, a kao primer je naveo i jačanje desnice u Francuskoj. Po njegovim rečima, evropske integracije Balkana su od velike važnosti i njihov eventualni neuspeh doveo bi čitav region u veoma teško stanje.
Andrej Plešu, rumunski pisac i profesor Univerziteta u Bukureštu, rekao je da iskustvo njegove zemlje pokazuje da se članstvom u Evropskoj uniji ne rešavaju svi problemi i da to nije automatski način da se poveća kvalitet života i dijalog u društvu. Ocenjujući da ne treba otići ni u drugu krajnost i potceniti značaj članstva jedne zemlje u EU, Plešu je rekao da pitanju pristupa EU i dobrim i lošim stranama tog procesa treba pristupiti na racionalan način. Plešu je ukazao i da je za svaku demokratiju jedna od najvećih opasnosti populizam, a kao drugu veliku opasnost za funkcionisanje demokratije u jednom društvu naveo je slabljenje interesovanja građana.
Govoreći o stanju u svojoj zemlji, Plešu, bivši ministar spoljnih poslova, rekao je da je nedavno razgovarao sa francuskim ambasadorom u Bukureštu koji mu je izneo mišljenje da Rumuni nemaju funkcionalnu državu i institucije koje stvaraju osećaj sigurnosti kod građana.
Panel diskusija "Kultura demokratije - Kultura u demokratiji" održana je u okviru trodnevne konferencije pod nazivom Beogradska debata o Evropi. Učesnici Beogradske debate o Evropi pisci, istoričari, filolozi iz zemalja regiona i Nemačke, među kojima su Vladimir Arsenijević, Filip David, Dubravka Stojanović, Škeljzen Malići, Alida Bremer, Svetlana Lukić.
