BEOGRAD - Na ratišta u Siriji i na Bliskom istoku otišlo je oko 25 građana Srbije, što je zanemarljiva brojka u odnosu na BIH izjavio je danas direktor BIA Aleksandar Đorđević.
On je objasnio da je ukupno iz Bosne i Srbije na tim ratištima bilo oko 300 ljudi. Srbija nije opterećena velikim brojem ljudi koji se nalaze u Sriji i na Bliskom istoku, više ih ima iz Bosne, a veći je problem Kosovo. Ipak, precizne podatke, sto se tiče Kosova, nemamo , rekao je Đorđević novinarima u pauzi Parlamentarne skupštine NATO u Beogradu.
Prema njegovim rečim, BIH ima evidenciju tih osoba.Oni imaju veliki broj ljudi, ali imaju evidenciju o tome. Srbija nema taj problem, znamo koliko je nastradalo, koliko je otišlo, a koliko je još uvek dole, ali to je zanemarljiva brojka , istakao je on.
Đorđević je naveo da se ne može definisati profil ljudi koji odlazi na ratišta, te da ima i onih sa kriminalnom prošlošću.Upitan šta se promenilo posle donošenja zakona kojim je zabranjeno učešće na stranim ratištima, Đorđević je odgovorio da se veliki broj vratio, pre svega onih koji su bili u Ukrajini.Tako da sada u Ukrajini ima samo nekoliko ljudi, a što se tiče Sirije i tog ratišta, pitanje je kako do njih dolaze informacije , rekao je on.
Zaključio je da je prevencija neophodna da bi se izbegla ta dešavanja.Svaka država u ekonomskom i egzistencijalnom smislu ima drugačije mogućnosti za prevenciju, na kraju u informacionom smislu, ali se ona u Srbiji sprovodi , naglasio je Đorđević.
Direktor BIA Aleksandar Đorđević izjavio je danas da je Srbija u proteklom periodu uložila značajne napore u borbi protiv terorizma i islamskog ekstrmizma, istakavši da BIA konstantno radi na otkrivanju onih koji žele da odu na strana ratišta.
Direktor BIA je u Skupštini Srbije, na Rouz-Rot seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a, istakao da je akcenat rada BIA u borbi sa tim problemom na preventivnom delovanju, na otkrivanju i identifikovanju pojedinaca koji borave na ratištu. "Akcija BIA traje u kontinuitetu, prvenstveno na preventivnoj identifikaciji onih koji borave na ratnim područjima, kao i onih koji su se već vratili", rekao je Đorđević.
Kako je rekao, dodatni bezbednosni problem je povezanost ekstremnih islamista sa Balkana sa sličnim strukturama u Evropi. Pojedini među njima izdvojili su se kao lideri koji propagiraju učešsće u džihad, a jedan broj njih se priključio u želji za dokazivanjem šerijatskih vrednosti.Primer za to su mladi džihadisti iz Srbije koji su izgubili život u Siriji.
Konstatnu opasnost predstavljaju i samoradikalizovani pojedinci koji podržavaju takvu platformu, a sposobni su da samostalno izvedu neke terorističke akcije bez prethodnog planiranja organizacije. Đorđević je rekao i da ne treba zanemariti povezanost terorizma sa organizovanim kriminalom, ali ni ulogu medija, pogotovo interneta u propagiranju džihada.
On je ukazao da je Srbija donela niz evropskih zakona i konvencija i implementirala međunarodne standarde za tu oblasti.Đorđević je zaključio da je u borbi protiv islamskog ekstremizma na neophodna saradnja BIA sa sličnim službama u regionu i Evropi na razmeni informacija i otkrivanju finansijera, kao i na angažovanje svih segmenata u društvu na nacionalnom i međunarodnom nivou na suprotstavljanju terorizmu.
