BEOGRAD - U administraciji u Srbiji vlada politizacija i prošle godine je taj proces bio jako izražen, a političke stranke smatraju administraciju svojim plenom, izjavio je danas zaštitnik građana Saša Janković i dodao da je srpska administracija prekobrojna i nedovoljno dobro organizovana. Na javnoj debati povodom godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2014. godinu, Janković je rekao da se 44 odsto svih pritužbi građana koje je dobio tiču loše uprave i da to građanima oduzima vreme, energiju i novac i da utiče na njihov odnos prema državi.
To se mora promeniti, istakao je Janković i naveo da u javnoj administraciji ima kvalitetnih kadrova, ali da se mora prekinuti sa negativnom selekcijom. Janković je, govoreći o svom izveštaju, ukazao i da su penzije jedno od pitanja koje je opteretilo deo stanovnisštva u Srbiji prošle godine. Ja sam izrazio svoju sumnju u ustavnost zakona o smanjenju penzija, ali još više o načinu na koji je to urađeno, rekao je Janković i objasnio da penzije nisu formalno smanjene, ali da je promenjen način njihove isplate. Janković je ukazao i da način na koji su penzije smanjene nije dobar pokazatelj za učvršivanje pravne države i efikasne pravne zaštite građana.
Prava deteta i mladih su po slovu zakonu u središtu rada ove institucije, rekao je Janković i kao zabrinjavajuće istakao odlazak mladih iz Srbije, kao i prosvetni štrajk zbog koga su deca gubila časove. Janković je ocenio i da je po njegovoj oceni štrajk prosvetnih radnika imao osnova, ali je izrazio žaljenje što su prava prosvetnih radnika tražena na štetu prava dece na obrazovanje. To se odrazilo na školovanje dece, a mora se odraziti i na njihovu budućnost, istakao je Janković.
Na debati o izveštaju Zaštitnika građana, predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je rekla da u pravosuđu postoji problem sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ona je objasnila da u tim telima učestvuju sudije i tužioci za koje je utvrđeno da su povređivali principe vladavine prava. Kada neko takav donosi i dalje strateške odluke u pravosuđu onda se zaista postavlja pitanje kakva se poruka šalje i pravosuđu i građanima, ukazala je Boljević. Boljević je navela da u pravosuđu Srbije postoji i problem povređivanja prava na pravično suđenje, a ne samo pravo na suđenje u roku.
Profesor Pravnog fakulteta Union u Beogradu Bogoljub Milosavljević je ocenio da pozicija nezavisnih institucija i organizacija civilnog društva mora da bude jasna, a da to u Srbiji nije slučaj. Srbija, kao zemlja koja od nedavno gradi demokratiju, nije nipošto država ili zemlja u kojoj se uloga nezavisnih institucija i organizacija civilnog društva uvažava, rekao je Milosavljević. On je ocenio da bi bilo dobro da se prilikom promene Ustava Srbije iz tog dokumenta izostave sporne odredbe koje govore da Narodna skupština sprovodi nadzor rada zaštitnika građana, jer to nije u skladu sa međunarodnim standardima.
Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa je rekla da u Srbiji još ne postoji sistem socijalne zaštite koji svim ugroženima omogućava da dobiju potrebnu pomoć. Ova tema je najteža zato što su ovde u pitanju deca, samohrane majke, osobe sa invaliditetom i osobe sa posebnim potrebama koje direktno na svojoj koži osećaju sve što se ne uradi kako treba, objasnila je Stojanović. Članica Komisije za žalbe pri Savetu za štampu Tamara Skroza je, na uvodom delu debate o izveštaju zaštitnika građana, ukazala na lošu situaciju u medijima. Situacija u medijima u Srbiji je takva da ilustruje onu narodnu izreku da od zla može biti gore, smatra Skroza koja je istakla i da se više ne postavlja pitanje da li su mediji u rukama centara moći, jer je jasno da je to tačno. Skroza je ukazala i da se oni mediji koji kritikuju vladu unapred označavaju kao Miškovićevi, kao i da takvi mediji trpe finansijske pritiske, jer se javnim preduzećima ne dozvoljava da se kod njih oglašavaju.
