BEOGRAD - Dana 14. oktobra 1944. godine u Savezničkom kampu za obuku komandosa kod Baria, Italija od boraca NOVJ formiran je Prvi padobranski bataljon u novoj Jugoslaviji.
Grupa probranih partizanskih boraca avgusta meseca 1994 obrela se u kampu za obuku komandosa u gradiću Đoja Del Kole pored Barija gde su trebali da završe obuku. Prisutni kandidati za obuku smejali su se oskudno obučenim partizanima tvrdeći da od njih neće biti ništa. Međutim njihova upornost i vežbe u šatoru dok su ostali saveznici spavali dovela je do toga da ostali budu zaprepašetni veštinama koje su oni naučili za svega par meseci.
Prvo postrojavanje padobranskog bataljona usledilo je 14. oktobra 1944. godine. Za prvog komandanta izabran je Čedomir Vranić. Međutim sticajem istorijskih okolnosti ovaj bataljon nije bio upotrebljen u najžešćim bitkama za oslobođenje Jugoslavije od okupatora.
Priča o padobrancima pala je ubrzo po oslobođenju u zabrova sve dok na majskoj paradi 1965. spiker prilikom defilea padobranaca nije rekao da je ova jedinica bila formirana tek posle II Svetskog rata. To je bio povod proslavljenom novinaru Jugu Grizelju, koji je inače bio pripadnik ovog Prvog padobranskog bataljona , da napiše tekst: " Zaboravljeni bataljon" koji je opisao istorijsku pozadinu osnivanja padobranaca u Titovoj Jugoslaviji.
Pošto je konstatovan značaj postojanja jedne ovakve jedinice, 5.2.1953. godine u Šapcu je formirana 63. Padobranska brigada, jačine 3 bataljona. Brigada je naredne godine, zbog boljih uslova preseljena u Novi Sad. 1959. god. brigada je rasformirana a od nje su nastale 3 samostalna padobranska bataljona. Tek 1967. godine u Nišu je ponovo formirana padobranska brigada sa imenom koje i danas, s ponosom nosi.
Od Slovenije do Kosmeta
Prvo učešće u borbenim dejstvima jedinica je imala u junu 1991. godine, u Sloveniji. Posebno je bila značajna njena uloga u zaštiti vojnih aerodroma Cerklje, Pleso, Mostar i ljudstva, a tokom 1998 i 1999 god. i na zaštiti jugoslovenske granice i u borbi protiv šiptarskih terorista na Kosmetu. Učešće 63. padobranske, tokom ulaska naših snaga u Kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije 2001. godine od strane domaćih rukovodilaca i stranih posmatrača ocenjeni su visokom ocenom.
Prvo naređenje za borbeno angažovanje stiglo je 26. juna 1991. godine, dva dana uoči Vidovdana. I danas se taj dan neformalno obeležava kao praznik ratnih veterana i simbol dokazivanja na bojnom polju.tokom 1991. i 1992. godine iz objekata baziranja izvršeno 135 različitih borbenih zadataka. Spektar tih zadataka bio je vrlo širok - klasični borbeni, bezbednosni, obaveštajni, specijalni... Imali su različiti značaj i ciljeve, a izvršavani su prema naređenjima najodgovornijih starešina tadašnjih oružanih snaga i u zavisnosti od konkretne situacije.
S pogoršanjem stanja na Kosmetu stigao je i novi zadatak - da se padobranci angažuju na obezbeđivanju državne granice prema Albaniji. U leto 1998. godine padobranci 63. obreli su se na padinama Juničke planine, da tamo pomognu graničarima. Od 16. jula, pa do kraja angažovanja, 1. septembra 1998. godine, padobranci su izvršili mnogobrojne značajne i teške zadatke Razbili su brojne šiptarsko-terorističke grupe u graničnom području i zaplenili značajnu količinu opreme i naoružanja raznih vrsta, koje su teroristi pokušavali da ubace sa teritorije Albanije.
Dokazali i humanost
Padobranska grupa je više puta učestvovala u akcijama deblokade iz okruženja jedinica Vojske Jugoslavije, pre svega, graničara i izviđača koji su obezbeđivali granicu. Padobranci su na jugoslovensko-albanskoj granici na obroncima Juničke planine, izviđačko-prepadnim dejstvima otkrili više šiptarskih terorističkih grupa i baza i presekli više terorističkih kanala za ubacivanje terorista i oružja sa teritorije Abanije na Kosovo i Metohiju. Zabeleženo je da su padobranci u više navrata pružali pomoć starim i nemoćnim osobama albanske nacionalnosti u pograničnim mestima i obezbedili njihovo zbrinjavanje u humanitarnim organizacijama.
Solidarni i moralno nepokolebljivi
Kadri da se snađu i u najsloženijim borbenim situacijama, vrhunski obučeni, međusobno solidarni i moralno nepokolebljivi.
Padobranci su vojnici sa dve zakletve. Jedna je ona data otadžbini, a druga je iznedrena iz mnogobrojnih izazova borbenih zadataka i data je i drugu s kojim se bori, oružju koje ga čuva, a nošena je vojničkom i ratničkom čašću koja se nikada ne sme pogaziti.
Za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast, padobranci 63. padobranske brigade - rade!!!
Zakletva je stvorena sa prvim borbenim dejstvima na Aerodromu "Cerklje" u Sloveniji. U znak sećanja na poginule drugove širom bivše Jugoslavije uredili su u svojoj komandi "Zid sećanja", sa imenima poginulih drugova u borbenim dejstvima i mirnodopskim zadacima.
Sedište 63. padobranske nekad brigade, a sada bataljona je u Nišu. Vojnici su se ponosili svojim komandantima, ali i oni svojom brigadom, a kasnije i bataljona, a radovali su se i tradicionalnom pozdravu kojim komandant overava prvi uspešan skok svakog novopečenog padobranca - "čizmom u zadnjicu".
Padobranci su 14.oktobar na koji pada Pokrov Presvete Bogorodice uzeli i kao Dan i Slavu tadašnje 63. padobranske brigade, a danas bataljona. Treba dodati i to da su monasi srednjovekovnog manastira Visoki Dečani bratski se povezali sa padobrancima 63. padobranske brigade tokom njihovog angažovanja u borbama na Juničkim planinama. Monasi su u znak zahvalnosti padobrancima nekoliko godina posle rata darovali ikonu "Pokrov presvete Bogorodice" u čast obeležavanja slave 63. padobranske brigade.
(EPK)
