Svetovno ime Petra Koriškog nije poznato. Rođen je između 1211. i 1215. godine u selu Unjamir kod Peći, mada neki izvori tvrde da mu je rodno mesto Koriša kod Prizrena, u porodici bogatih i pobožnih roditelja. Otac mu je rano umro, pa je potonji svetac preuzeo brigu o majci i sestri. Kad im je umrla i majka, oni odlaze u manastir. U manastiru Svetih apostola Petra i Pavla nedaleko od rodnog mesta, primio je monaški postrig i uzeo ime vatrenog borca za veru - Petra.Stalno u bdenjuUbrzo je osetio potrebu da se osami, pa se povukao u pećinu na padinama Šare iznad sela Koriša kod Prizrena.„I pope se, noktima hvatajući, na jednu visoku stenu (...) nađe na njoj kao od Boga spremljenu pećinu i, zahvaliv Bogu, veoma joj se radovaše.“ Tu će ostati do kraja života.Dane je provodio u strogom postu i neprestanom bdenju, ali i u velikoj borbi sa demonima. „Okružen zmijama i drugim krvoločnim zverima, ovaj podvižnik osetio je svu bedu ljudske prolaznosti i i potrebu Božje blizine.“Priča o njemu se daleko proširila, pa se ubrzo u pećinama oko njegove nastanilo brojno bratstvo. Umro je u dubokoj starosti, a njegove mošti „isceljenjem bolnih čuda činiše“.Nad njegovim grobom podignuta je i njemu posvećena crkva, koju je docnije car Dušan proglasio metohom Hilandara. Njegov lik nalazi se u nekoliko manastira u Srbiji i u Crkvi Aleksandra Nevskog u Sofiji. Crkva ga slavi 18. juna.Naslednik Svetog SaveMladi monah Arsenije Sremac, nazvan tako po mestu rođenja - Sremom se tada, pored današnjeg Srema, nazivala i Mačva, deo Posavine i predeo oko Kolubare - čuo je za Savu, prvog srpskog arhiepiskopa, i zbog njega došao u Žiču. Odan veri i predan monaškom životu, brzo je postao iguman ovog manastira.A kad su Mađari zapretili osvajanjem, Arsenija je Sava poslao na jug da nađe sigurnije mesto za sedište arhiepiskopije. Ovaj monah zaustavio se u Peći i tu podigao Crkvu Svetih apostola, kasnije posvećenu voznesenju Gospodnjem.Sava ga je 1233, pred svoj drugi odlazak u Palestinu, postavio za svog naslednika na crkvenom tronu, pa je Arsenije Sremac tako postao drugi srpski arhiepiskop. Na tom položaju ostao je punih 30 godina, kada se zbog bolesti povukao. Umro je 1266.Ima veoma velike zasluge za stabilizaciju crkve u teškim političkim prilikama i razvoj crkvenog života. Rekonstruisao je i ukrasio Žiču, a zaslužan je što su, uz podršku kralja Vladislava, mošti Svetog Save iz Trnova prenete u Srbiju.
Zbog najezde Turaka u 18. veku, mošti su mu iz Peći prenete u Ždrebaonik kod Danilovgrada, a delovi se sada nalaze i u Dovolji, Morači, Krušedolu i Dobrićevu. Rusi su 1933. godine deo moštiju ovog sveca odneli u Peking i u Mandžuriju, kada je tamo osnovana pravoslavna crkva.Posvećene su mu jedna kapela u Peći, crkve u Budimlju na Limu i u Štavlju kod Sjenice. Slavi se 10. novembra.
MOŠTI LEČE NEPLODNE
Ne zna se kada su mošti izvađene iz groba. Njihovi delovi odneti su u Austriju i u Carigrad, a ostatak je prenet 1572. u Crnu Reku, gde se i danas nalaze.Mnogi bračni parovi koji godinama nisu mogli da imaju dece ubeđeni su da im je prolazak ispod ćivota s moštima Svetog Petra Koriškog pomogao da dobiju potomstvo. Ponekad je dovoljno da se umiju vodom ili prozbore koju reč o svojoj muci u sobici gde počiva ovaj svetac-čudotvorac.
