BEOGRAD - Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Beogradu, u intervjuu Kuriru govori o odnosu dve zemlje, unapređenju poslovne klime, ali i o stanju na medijskoj sceni Srbije. Ističe da je kritičkoj štampi u Srbiji potrebna podrška, a ne delegitimizacija i pretnje zato što obavlja svoj posao.Kako vidite medijsku scenu u Srbiji?- Primetno je opadanje raznovrsnosti mišljenja na srpskoj medijskoj sceni, sve je manje istraživačkog novinarstva, a popularne kritičke TV emisije se gase. Bilo koja vrsta pretnji medijima je nedopustiva i oni imaju pravo na zaštitu. Kritičkoj štampi su potrebne podrška i zaštita, a ne kritikovanje, delegitimizacija i pretnje zato što obavlja svoj posao. Pluralizam je neophodan za održivu demokratiju. Medijska scena Srbije prolazi kroz nesrećne promene slične onim u Norveškoj i drugim zemljama, kao što su koncentracija medijskog vlasništva, smanjeni prihodi od reklama, porast tabloidizacije...Šta je ono što vas zabrinjava?- To što ovde kao da ima manje provera ovakvog razvoja situacije nego što bismo očekivali od zemlje koja teži da bude članica EU. Set medijskih zakona usvojenih 2014. predstavlja značajan korak u pravom smeru, ali i dalje ima mnogo posla. Evropski komesar Johanes Han nedavno je rekao da mora da se radi na obezbeđivanju nezavisnosti institucije Javnog servisa i jačanju regulatornih tela. Norveška je podržavala i nastaviće da podržava medijske reforme u Srbiji.Kako vidite odnose Norveške i Srbije? Izjavljivali ste da naše dve zemlje vežu sentimentalni odnosi.- Odnosi naše dve zemlje danas su veoma dobri, čvrsti i utemeljni na partnerstvu. Norveška podržava evropski put Srbije još od demokratskih promena. U proteklih 15 godina izdvojili smo 250 miliona evra u donacijama. Moj cilj je da vredno radim na negovanju tih prijateljskih odnosa, kao i na produbljivanju političkih, kulturnih i privrednih veza.Da li je Srbija strateški partner Norveške u regionu zapadnog Balkana?- Srbija je i prijatelj i strateški partner Norveške. Bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu od ključnog su značaja za celu Evropu, a mudra i pametna vlast u Srbiji pokazala je da imate ulogu stabilizatora u regionu.Kakvi su uslovi za ulaganje u Srbiji i u kojim oblastima je postignut najveći napredak? Norveška kompanija „Telenor“ jedna je od najvećih u Srbiju.- Vlada sprovodi reforme koje su značajne za poslovanje - uvođenje elektronskog sistema za podnošenje i plaćanje PDV i doprinosa za socijalno osiguranje, ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, kao i reforme u vezi sa građevinskim dozvolama. Poslovna klima se poboljšala, kao što je pokazao i izveštaj Svetske banke za 2016, ali prepreke za investitore i dalje postoje.Koji su to konkretni problemi?- Razgovori koje sam vodio sa potencijalnim investitorima ukazuju da mnogi oklevaju zbog onoga što vide kao mutno poslovno okruženje. Najbolji način da se ovi strahovi ugase jeste primena standarda kao u EU - istih uslova za sve kompanije, bez nepotrebnog uplitanja državnih i opštinskih organa ili korporacija sa dominantnom pozicijom na tržištu.Da li je ulazak Srbije u EU, što je naš strateški cilj, realan?- Apsolutno! Još od demokratskih promena 2000. godine lideri Srbije su odlučni kad su u pitanju evropske integracije. Pre priključenja, Srbija treba da zatvori 35 poglavlja koja pokrivaju različite aspekte vladinih i privrednih aktivnosti, kao i osetljivo pitanje Kosova. To će biti izazov. Uveren sam da će do kraja godine Srbija otvoriti prva poglavlja, a za nekoliko godina postati članica EU.
O migrantskoj kriziIMPRESIVAN UČINAK SRBIJEKako se Srbija, iz vašeg ugla, odnosi prema migrantskoj krizi?- Način na koji se Srbija bori sa velikim brojem izbeglica koji prolaze kroz zemlju na svom putu ka severnoj i zapadnoj Evropi impresionira mnoge na Zapadu, uključujući i Norvešku. Odgovor srpske vlade, predstavnika civilnog sektora i samih građana na krizu bio je iskren, pravovremen, efikasan i, iznad svega, ljudski.
