"Vlada bi trebalo da se eksplicitno izjasni, pošto je njena dužnost da po potrebi prinudno obezbedi izvršenje rešenja poverenika, a ona to ne čini", rekao je Šabić.
On je ukazao i na "davno uočenu praksu" da se ne snosi odgovornost za kršenje zakona o slobodi pristupa informacijama, a skrenuo je pažnju i na to da je korupcija uvek prisutna tamo gde su velika materijalna sredstva.
"Indikativno je to da u jednoj vrlo zanimljivoj sferi, kao što je upravljanje javnim novcem i resursima imamo problem sa transparentnošću. To je nešto što zaslužuje pažnju najšire javnosti i vlasti odgovorne za borbu protiv korupcije", smatra poverenik.On je ocenio da više ne postoji toliko problema sa rigidnim i zatvorenim sistemima, poput policije i BIA, već da je do informacija teško doći kada je reč o javnim preduzećima.
Poverenik je naveo da javna preduzeća, poput Telekoma, Srbijagasa, Železnice i EPS-a povereniku i javnosti ne dostavljaju podatke, ali uredno plaćaju kazne koje im se zbog toga izriču."Reč je o milionskim iznosima budžetskih sredstava", kazao je Šabić i dodao da mehanizam kojim bi se kazne plaćale ličnim novcem, po prekršajnoj odgovornosti nadležnih, nije profunkcionisao.
"Nadležna ministarstva, prvo pravde, a zatim državne uprave nikada nije odgovorilo, iako sam stalno na to upozoravao", kazao je poverenik.Kancelarija ; povrenika beleži porast broja pritužbi i intervencija. U oblasti slobode pristupa informacijama broj pritužbi je od 2009. godine dvadeset puta veći."To je dobra afirmacija institicuje, ali govori i o velikom broju problema", kazao je Šabić.Prema njegovim rečima, kada su u pitanju državne institucije, po broju pritužbi prednjači Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali to nije realna slika stvari, pošto je MUP najveći sistem kojem se ujedno i upućuje i najveći broj zahteva.
"Ministarastva su ta koja bi trebalo da prednjače i budu primer, a ne problem", ukazao je poverenik i dodao da bi većinu podataka za koje se šalju zahtevi trebalo doći "samo jednim klikom" na sajtu institucije.Govoreći o radu državnih institucija on je podsetio i na to da su najviši državni organi dužni da dostavljaju informator o radu, ali da se ta zakonska obaveza uglavnom ne sprovodi.Od ;šest najviših institucija - ;predsednik države, Vlada, Skupština, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i državni javni tužilac, samo je Vrhovni kasacioni sud dostavio informator o radu u skladu sa zakonom.
