Episkop Varnava Nastić rođen je 1914. godine u Geriju, u SAD, kao Vojislav, od oca Atanasija i majke Zorke, veoma pobožnih ljudi. Porodica se vratila u Sarajevo kad je Vojislav bio dorastao do drugog razreda osnovne škole. Dečak se u osnovnoj školi i gimnaziji isticao znanjem i marljivošću. „Odlično je poznavao solfeđo, svirao na violini, govorio engleski, francuski i nemački jezik.“Robijaški daniDiplomirao je na beogradskom Bogoslovskom fakultetu 1937. godine i odmah se zaposlio kao veroučitelj u učiteljskoj školi i gimnaziji u Sarajevu. Na tom poslu ostaće i tokom celog rata. U međuvremenu se, 1940. godine, zamonašio u Mileševi.Hirotonisan je za vikarnog episkopa hvostanskog 1947. i odmah zatim uhapšen. Osuđen je na jedanaest godina zatvora jer je „počinio zločin izdaje, te slabljenja vojne i ekonomske moći države, kao i širenja nacionalne i verske mržnje“.Kaznu je izdržavao u Stocu, pa u KPD Zenica. Pošto je vladika Varnava stekao veliki ugled među zeničkim robijašima, vlasti su odlučile da ga premeste u Sremsku Mitrovicu. Osuđenici određeni za transport u Mitrovicu bili su povezani dva po dva žicom - vladika se našao uz jednog katoličkog župnika - i utovareni u železnički vagon. Blizu Sremske Mitrovice, kompozicija je otkačena od lokomotive i ostavljena na otvorenoj pruzi, pa je u nju posle nekoliko sati udario teretni voz, i to baš u vagon sa zatvorenicima. Tridesetak robijaša je poginulo, a Varnava je pretrpeo prelom ruke i obe noge. Lečenje je trajalo sedam meseci...Posle brojnih intervencija iz vrha SPC, vlasti su pristale da Varnava izdržava kaznu u kućnom pritvoru, ali uz uslov da se penzioniše. Ostatak života proveo je pod prismotrom naoružanih stražara u beogradskom manastiru Vavedenje, banjalučkoj Gomionici, Krušedolu i Beočinu. Često su ga posećivali islednici Udbe i batinama pokušavali da iznude od njega „izjavu o slaganju i lojalnosti sa zvaničnom politikom“.Kobni odlazak kod zubaraDvanaestog novembra 1964. godine, posle posete zubaru, vladika se požalio na slabost i bol, i umro. Ostala je sumnja da su ga vlasti otrovale. Uvršten je u spisak svetitelja SPC 2004. godine i od tada se praznuje svakog 12. novembra.
(Kraj feljtona)
Oni su kanonizovani prošle i ove godineSveti arhijerejski sabor je na redovnom zasedanju 2014. kanonizovao Svete novomučenike prebilovačke. U Prebilovcima u Hercegovini ustaše su od 1.000 stanovnika ubile njih 826 - od toga 600 žena i dece. Najviše njih stradalo je u Šurmanačkoj jami, u koju su živi, na dubinu od 66 metara, gurnuti 6. avgusta 1941.U spisak svetitelja u maju ove godine uneta su i imena episkopa Mardarija i arhimandrita Sevastijana. Mardarije (Uskoković) Libertvilski je bio prvi srpski episkop u Americi. Sevastijan Džeksonski je rođen u SAD od roditelja poreklom iz Boke Kotorske.
