Na Mali Božić se često ponegde mese od kukuruznog brašna okrugli kolačići sa kajmakom- vasilice- nazvane po svetom Vasiliju ili čistu proju, a ponegde ”poparenicu” takođe do kukuruznog brašna. Ponegde u tu poparenicu, kao i božićnu česnicu, stavljeju od drveta izrezane predmete, koji predstavljaju vrste stoke, imanje… Poparenica se tako zove s toga što se ona pre mešanja popari vrelom mašću.
Negde, opet, za Mali Božić, mese istu česnicu, kao i za Božić. O novogodišnjem ručku, pojede se glava i plećka božićne pečenice. Tom prilikom vešti ljudi iz plećke pečenice predskazuju šta će se tokom sledeće godine dogoditi u toj kući i oko nje.
U novije doba, preovlađuje običaj da mladi uoči Nove godine priređuju zajednička veselja na kojima ispraćaju staru i dočekuju novu godinu. Taj običaj uzima sve više maha i na selu i u gradu, a pored mladih u novogodišnjem slavlju učestvuju i stari. Na tim zajedničkim, porodičnim dočecima Nove godine, glavno obeležje su vruća rakija- šumadijsi čaj, krofne i vino, pored ostalih đakonija. Od Nove godine, ljudi se pozdravljaju sa Srećna Nova Godina.
Ako na Novu godinu pada sneg, veruje se da će biti rodna godina u poljima, pčelama i stoci.
(Opanak)
