BEOGRAD - Profesor ekonomije dr Miodrag Zec kaže da Srbija još uvek nije rešila osnovne strateške i geostrateške dileme u kom pravcu želi da se razvija, te da je stoga veoma teško dati odgovor na pitanje u kom sistemu naša ekonomija trenutno funkcioniše – u kapitalizmu, socijalizmu ili nečem trećem."Još nismo rešili dilemu da li želimo da idemo na istok ili na zapad, i da li želimo kapitalizam ili mislimo da socijalizam u nekom smislu može da funkcioniše", izjavio je.
On za Radio televiziju Vojvodine objašnjava da ni jedno društvo, pa ni naše, ne može doći do uspeha ako su institucije pravljene dekretom, već one moraju da prosteknu iz sistema vrednosti.
"A, ako imate sistem vrednosti koji je samo deklarativno za kapitalizam, građansko društvo i demokratiju, a nema stabilnost svojine i ugovora, u kom ljudi imaju strašan osećaj da je suština u redistribuciji a ne u stvaranju viška, u kom država neprekidno revidira procedure, gde je lojalnost mnogo važnija od kompetencije, tu onda imate mešoviti, neodređeni ekonomski sistem, kao kod nas", ukazuje Zec.
On kaže da trenutno živimo u formi antikomunističkog komunizma, uz nerazjašnjene dileme da li želimo liberalni ili socijalni kapitalizam.
"S druge strane, u praksi imamo partokratski, državni kapitalizam, zatim tajkunski i oligarhijski kapitalizam, te transnacionalni kapitalizam gde su posebno zaštićene strane kompanije", navodi sagovornik RTV-a.
Dodaje je da je kapitalizam koji imamo načelno liberalan, kada se gledaju radno zakonodavstvo ili porezi, ali da je i socijalan u nekim drugim sferama. Zec ukazuje na paradoks da naša država, na primer, neće da uvede progresivno oporezivanje, a istovremeno progresivno oporezuje penzije.
"Dugo će nam još trebati da postavimo temelje i odredimo smer: institucije nastaju vremenom. To je kao ona engleska trava, posadiš je i onda je šišaš i zalivaš 300 godina na isti način i tek onda dobiješ ono što si želeo. Država je složen proizvod a mi je u velikoj meri gradimo bez saznanja koliko je to delikatno", ističe.
On dodaje da je i uspešnost drugih zemalja u tranziciji raznolika.
"U slučaju Istočne Nemačke jedna država je pripala drugoj, nije bilo tranzicije u novi pravni i finansijski poredak, pa ni rezultati nisu veliki. Postoje studije koje kažu da treba da prođe 25 godina da generacije rođene u ujedinjenoj Nemačkoj budu sposobne da ostvare željenu efikasnost", kaže.
Zec ukazuje da su srednjoevropske zemlje bile relativno uspešne u tranziciji.
"To su zemlje koje su imale jako sećanja na građansko društvo, na sistem vrednosti, gde komunizam nije razorio porodicu, neke druge vrednosti, crkvu, na primer. Te zemlje se ralativno uspešno vraćaju u građansko društvo i kapitalizam", dodaje.
On kaže da je naš slučaj specifičan jer je ovde potisnuto sećanje na građansko društvo, imali smo strahovito jak uticaj komunističke partije i "narod je, jednostavno, mišljenja da je vlast u partiji, a ne u državi ili u institucijama".
