"Donošenjem ovakvog jednog zakona Srbije, Vlada Srbije i Skupština Srbije jasno stavljaju do znanja koji je stav države i naroda prema određenim nemilim, mračnim i ružnim dešavanjima u našoj prošlosti, naročito u vreme neprijateljske okupacije i naročito kao posledica kvislinškog režima na teritoriji sadašnje centralne Srbije i Banata", rekao je Selaković.
On je na početku skupštinske rasprave o predloženom zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika istakao da se donošenjem tog zakona zaokružuje zakonodavni okviru u oblasti vraćanja oduzete imovine.
Usvajanje tog zakona, prema njegovim rečima, predviđeno je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU i godišnjm planom rada Vlade Srbije za 2016. godinu.
"Pored svega onoga što predstavlja pravni osnov za donošenje ovog zakona postoji nešto što može da se nazove moralnom obavezom, koja ojačava antifašistički identitet našeg naroda i države, neka vrsta obaveza prema pripadnicima jevrejskog naroda koji su život i dela posvetili našoj Srbiji", istakao je ministar pravde.
Zakon, prema njegovim rečima, na sveobuhvatan način uređuje pitanje otklanjanja posledica oduzimanje imovine, određuje uslove, način i postupak vraćanja imovine i vraćanja oduzete imovine koja je u vreme oduzimanja bila u funkciji Jevrejske zajednice.
"Vraćenajm imovine se otklanja svaka neizvesnost u pogledu sudbine oduzete imovine", istakao je Selaković.
